Majka drži svoju bebu na mostu Simon Bolivar. © UNHCR/Vincent Tremeau
Uprkos nekim znacima napretka, brzina i razmere prisilnog raseljavanja prevazilaze tempo nalaženja rešenja
Broj osoba primoranih da pobegnu iz svojih domova povećavao se svake godine prethodne decenije i sada je dostigao najviši nivo od početka vođenja evidencija o globalnom raseljavanju. Ovaj trend moguće je zaustaviti samo novim, odlučnim naporima da se uspostavi mir, navela je danas Agencija UN za izbeglice, UNHCR.
Broj osoba raseljenih usled ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava dostigao je 89,3 miliona krajem 2021. godine. To je povećanje od osam odsto u odnosu na prethodnu godinu i više od 200 odsto u odnosu na broj od pre deset godina, piše u godišnjem izveštaju Globalni trendovi koji je objavio UNHCR.
Od tada, invazija Rusije na Ukrajinu, koja je dovela do najbrže i jedne od najvećih kriza kriza prisilnog raseljavanja od Drugog svetskog rata, kao i druge krize od Afrike do Avganistana i dalje, katapultirale su ovaj broj preko dramatične prekretnice od 100 miliona.
„Brojke su rasle svake godine tokom prethodne decenije,“ rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice. „Ili će međunarodna zajednica zajednički preduzeti korake da se zaustavi ova ljudska tragedija, reše sukobi i nađu dugoročna rešenja, ili će se ovaj užasni trend nastaviti.”
Prošlu godinu obeležila je eskalacija postojećih i izbijanje novih sukoba. Prema podacima Svetske banke, 23 zemlje, u kojima zajedno živi 850 miliona stanovnika, suočile su se sa sukobima srednjeg ili visokog intenziteta.
U međuvremenu, nestašica hrane, inflacija i kriza izazvana klimatskim promenama donele su nove teškoće stanovništvu, istanjile kapacitete za pružanje humanitarne pomoći i to u trenutku kada su izgledi za finansiranje te pomoći u mnogim krizama slabi.
U 2021.godini, broj izbeglica je dostigao 27,1 milion. Porastao je broj izbeglica koje su utočište potražile, između ostalog, u Ugandi, Čadu i Sudanu. Većinu izbeglica su, ponovo, primile susedne, siromašne zemlje. Broj tražilaca azila dostigao je 4,6 miliona, što predstavlja porast od 11 odsto.
Prošle godina bila je 15. godina uzastopnog porasta broja raseljenih zbog sukoba unutar sopstvenih zemalja – na 53,2 miliona. Ono je rezultat porasta nasilja ili sukoba na nekim mestima, npr. u Mjanmaru. Sukob u Tigrisu u Etiopiji i u drugim regionima primorao je milione da beže unutar granica te zemlje. Nemiri u Sahelu dovele su do novog internog raseljavanja, posebno u Burkini Faso i u Čadu.
Brzina i razmere raseljavanja i dalje prevazilaze raspoloživost rešenja poput povratka, preseljenja ili lokalne integracije za raseljeno stanovništvo. Ipak, izveštaj Globalni trendovi sadrži i iskrice nade. Broj izbeglica i interno raseljenih osoba koje su se vratile svojim domovima porastao je 2021. godine – opet je na nivou perioda pre izbijanja kovida 19, naglim porastom od 71 odsto broja ljudi koji su se dobrovoljno vratili, iako su brojevi ostali skromni.
„Svedoci smo strahovitih novih izbegličkih kriza, dok se postojeće ponovo zahuktavaju ili ostaju nerešene. Ima i primera zajedničkih napora zemalja i zajednica da nađu rešenja za raseljene,” dodao je Grandi. „To se dešava na nekim mestima, npr., regionalna saradnja na povratku državljana Obale Slonovače. Ali te važne odluke potrebno je ponoviti ili ih srazmerno povećati na drugim mestima.“
Iako je 2021. godine došlo do blagog porasta broja apatrida, oko 81.200 osoba steklo je ili potvrdilo državljanstvo. To je najznačajniji pad broja apatrida od početka kampanje UNHCR-a „Ja pripadam”( IBelong) 2014. godine.
Share on Facebook Share on Twitter
