U radu na zaštiti izbeglica i pružanju pomoći izbeglicama naš krajnji cilj je iznalaženje rešenja koja će im omogućiti da izgrade novi život, da se ekonomski osamostale i da žive dostojanstveno, u miru.
Najpoželjnija trajna rešenja su:
Dobrovoljna repatrijacija – rešenje za izbeglice koje su odlučile da se vrate kući. U saradnji sa njihovom zemljom porekla i međunarodnom zajednicom, UNHCR nastoji da im olakša da donesu tu odluku organizovanjem „idi vidi“ poseta, osiguranjem obrazovanja i pravne pomoći, kao i spajanja porodice. U 2019. godini, 5,6 miliona izbeglica vratilo se u svoje zemlje porekla. Do današnjeg dana, između ostalog i zahvaljujući našim naporima, stotine hiljada ljudi širom sveta vratili su se u svoje zemlje porekla.
Prema podacima zemalja povratka, Komesarijata za izbeglice i migracije i UNHCR-a, od kraja devedesetih godina prošlog veka oko 150.000 izbeglica vratilo se iz Srbije u BiH (približno 80.000 izbeglica) i u Hrvatsku (približno 70.000 izbeglica).
Drugo rešenje za one koji nisu u mogućnosti da se vrate kući je integracija u primajućoj zajednici. To je često složen proces u kojem se postavljaju veliki zahtevi kako pred pojedince, tako i pred društvo koje ih prima. Međutim, integracija ima i određene prednosti i omogućava izbeglicama da daju socijalni i ekonomski doprinos društvu. U protekloj deceniji, 1,1 milion izbeglica širom sveta postali su državljani zemalja u kojima su dobili azil.
U nastojanju da podrži održivu integraciju lica o kojima brine i istovremeno podstakne njihovo učešće u odlučivanju o sopstvenoj budućnosti, UNHCR u Srbiji podržava izradu individualnih planova integracije i redovne aktivnosti praćenja pojedinih korisnika i porodica. Taj proces predvode Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i UNHCR, u sinergiji sa nacionalnim partnerskim organizacijama specijalizovanim za različite oblasti (pravna pomoć, psihosocijalna podrška, podrška u kriznim situacijama itd.). Više od 350.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije do sada je dobilo državljanstvo Republike Srbije.
Identifikovanje optimalnih trajnih rešenja podrazumeva i razmenu informacija i koordinaciju aktivnosti sa drugim relevantnim nacionalnim akterima (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja, itd.). UNHCR i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS) osnovali su lokalni tim za integraciju koji će raditi na pitanjima lokalne integracije, uključujući sledeće:
-
Ekonomsko uključivanje. UNHCR podržava izbeglice i tražioce azila u pribavljanju radnih dozvola i povezuje ih sa poslodavcima (privatnim preduzećima/ malim i srednjim preduzećima, velikim trgovinskim lancima, itd.), s ciljem da im pomogne da se snađu na tržištu rada.
-
Uključivanje u sistem redovnog obrazovanja. Deca izbeglice i migranti u Srbiji imaju pristup svim nivoima obrazovanja. Srbija je jedna od prvih zemalja koja je početkom 2016. godine počela da upisuje decu izbeglice i migrante u škole. S obzirom na njihovu starost, najveći broj dece pohađa osnovnu školu, a jedan broj njih pohađa srednje obrazovanje. U školskoj 2021/22. godini izbeglice i tražioci azila prvi put su upisani u visokoškolske ustanove u Srbiji.
-
Podrška za obezbeđenje egzistencije. Ovaj program ima za cilj ekonomsko osamostaljivanje izbeglica i tražilaca azila. Lica kojima je odobrena međunarodna zaštita u Republici Srbiji i tražioci azila koristiće komponente pomoći za obezbeđenje egzistencije, uključujući učenje srpskog jezika, različite obuke i obezbeđivanje alata i opreme za dohodovne aktivnosti.
-
Socijalno uključivanje. UNHCR podržava niz aktivnosti usmerenih na povezivanje izbeglica i tražilaca azila sa lokalnim zajednicama, upoznavanje sa srpskom istorijom, kulturom i tradicijom, itd.
-
Novčana pomoć (CBI). UNHCR pruža podršku najugroženijim izbeglicama i tražiocima azila u vidu novčane pomoći za zadovoljenje najosnovnijih potreba, s ciljem da im pomogne da se stabilizuju nakon raseljenja.
Za one koji ne mogu ni da se vrate, zbog kontinuiranih sukoba ili progona u zemlji porekla, niti da se integrišu u zemlji azila, alternativa je preseljenje u treću zemlju. U određenim okolnostima, preseljenje može da bude rešenje za ograničen broj izbeglica. Iako UNHCR sarađuje sa državama na povećanju mogućnosti za preseljenje, kojih je sve manje, konačne odluke u vezi sa preseljenjem donose zemlje prihvata, a ne UNHCR ili vlasti zemlje domaćina. Da bismo podržali taj proces, pružamo kulturnu orijentaciju, jezičku i stručnu obuku i osiguravamo pristup obrazovanju i zapošljavanju u zemlji domaćinu. Međutim, od 29,4 miliona izbeglica o kojima brine UNHCR-a širom sveta, u 2022. godini preseljeno je svega njih 42.300, prema podacima iz 2022. godine. Radimo sa državama na povećanju mogućnosti preseljenja, koje je sve manje dostupno.
UNHCR Srbija pomagao je ograničeno preseljenje mandatnih izbeglica i izbeglica iz BiH i Hrvatske od osnivanja Kancelarije 1976. godine pa sve do sredine 2000. godine.
Srbija se više ne smatra zemljom iz koje je potrebno preseljenje, te UNHCR u Srbiji više nema program preseljenja.