Dok sukob u Siriji ulazi u petu godinu, milioni izbeglica koje se nalaze u susednim zemljama i osoba raseljenih unutar zemlje suočavaju se sa uslovima koji se alarmantno pogoršavaju i još sumornijom budućnošću, u odsustvuveće međunarodne podrške, upozorio je danas UNHCR.
Bez političkog rešenja sukoba na vidiku, većina od 3,9 miliona sirijskih izbjeglica u Turskoj, Libanu, Jordanu, Iraku i Egiptu ne vidi mogućnost povratka kući u bliskoj budućnosti, a jedva da imaju ikakvu priliku da svoje živote izgrade ispočetka u egzilu. Znatno više od polovine svih sirijskih izbjeglica u Libanu živi u nesigurnim naseljima – u odnosu na trećinu prošle godine – te je stalni izazov držati ih na sigurnom i toplom. Anketa kojom je obuhvaćeno 40.000 sirijskih porodica u urbanim sredinama u Jordanu pokazuje da dve trećine ovih porodica živi ispod nivoa apsolutnog siromaštva.
Antonio Gutereš, Visoki komesar za izbeglice UNa, ponovo je istakao da je potrebno učiniti mnogo, mnogo više kako bi se Sirijci izvukli iz ove noćne more i patnje. „Nakon godina provedenih u egzilu, njihova ušteđevina je davno potrošena, te sve više njih pribegava prosjačenju, pružanju seksualnih usluga i dečjem radu da bi opstalo. Porodice sa decom koje pripadaju srednjoj klasi jedva preživljavaju na ulicama: jedan otac je rekao da je živeti kao izbjeglica isto kao biti zaglavljen u živom blatu – svaki put kad napraviš neki pokret, potoneš još dublje“, izjavio je Gutereš.
„Ova najteža humanitarna kriza našeg doba bi trebalo da pokrene lavinu podrške širom sveta. Umesto toga, pomoći je sve manje. Sa humanitarnim apelima koji konstantno ne dobijaju tražena sredstva, jednostavno nema dovoljno pomoći da se zadovolje enormne potrebe – niti dovoljno razvojne podrške za zemlje prihvata, koje pucaju pod teretom toliko velikog broja izbeglica“, dodao je Gutereš. On je ukazao na to da je zbog masovnog priliva izbeglica iz Sirije u protekle četiri godine, Turska postala zemlja koja udomljava najveći broj izbeglica na svetu te da je potrošila više od šest milijardi USD na direktnu pomoć izbeglicama.
Međutim, suočene sa rastućim bezbednosnim problemima i nedovoljnom međunarodnom podrškom, nekoliko zemalja u okruženju Sirije je poslednjih meseci preduzelo mere kako bi zaustavile protok izbeglica – od novih propisa o kontroli granica do uvodjenja sve zahtevnijih i složenijih uslova za produženje boravka.
Sve više Sirijaca gubi nadu. Hiljade ih je je pokušalo doći do Evrope, često preko smrtonosnih kopnenih ili morskih ruta, nakon što su krijumčarima dali svu svoju životnu ušteđevinu. Mnogi nisu uspeli. Oni koji jesu, suočavaju se sa rastućim neprijateljstvom jer se izbeglice povezuju sa bezbednosnim problemima u klimi narastajuće panike.
„Izbeglice su žrtvena jagnjad – okrivljuju ih za mnogobrojne probleme, od terorizma do ekonomskih teškoća, i doživljavaju kao pretnju načinu života prihvatnih zajednica. Ali moramo imati na umu da primarna pretnja ne ide od izbeglica, nego ka njima „, izjavio je Gutereš.
Unutar Sirije, situacija se rapidno pogoršava. Pomoć da bi preživeli potrebna je za više od 12 miliona ljudi. Blizu osam miliona ljudi je prisiljeno da napusti svoje domove i da živi u prenatrpanim prostorijama zajedno sa drugim porodicama, ili da se smesti u napuštenim zgradama. Procenjuje se da se 4,8 miliona Sirijaca unutar zemlje nalazi u mestima do kojih je teško doći, uključujući i 212.000 koji su zarobljeni u područjima pod opsadom.
Milioni dece pate od trauma i lošeg zdravlja. Četvrtina sirijskih škola je oštećena, uništena ili se koriste kao skloništa. Više od polovine bolnica u Siriji je uništeno.
Više od 2,4 miliona dece u Siriji ne pohađa školu. Među izbeglicama, gotovo polovina sve dece se ne školuje u egzilu. U Libanu ima više izbegličke dece školskog uzrasta nego domicilne dece u svim državnim školama, a samo 20 % sirijske dece je upisano u škole. Slično brojno stanje je među izbjeglicama koji žive izvan kampova u Turskoj i Jordanu.
„Sada imamo tek malu mogućnost da nešto učinimo dok se ova potencijalno izgubljena generacija suočava sa svojom budućnošću. Ako prepustimo izbeglice beznađu, oni će biti izloženi još većim patnjama, eksploataciji i opasnom zlostavljanju“, upozorio je Gutereš.
Danas je broj državljana Sirije o kojima UNHCR brineveći nego broj državljana bilo koje druge nacije na svetu. Uprkos tome, do kraja prošle godine je prikupljeno samo 54% sredstava neophodnih za pomoć izbeglicama izvan Sirije. Humanitarne organizacije unutar Sirije su dobile još manje.
UN je u decembru objavio najveći apel za pomoć ikada u iznosu od 8,4 milijarde USD. Ovim iznosom bile bi pokrivene osnovne potrebe izbeglica, te pružila pomoć prihvatnim zajednicama da osnaže svoje infrastrukture i usluge. UNHCR se nada da će se veliki broj država obavezati na davanje pomoći na konferenciji u Kuvajtu 31. marta.
„Dalji odlazak iz zemalja prihvata, kako bi na svoju ruku rešili situaciju u kojoj se nalaze, mogao bi dovesti do ozbiljne destabilizacije regiona, povećavajući mogućnost izbijanja bezbednosnih problema u drugim dijelovima svijeta“, izjavio je Gutereš.
Dodatne informacije:
Prateći multimedijalni elementi, uključujući video, fotografije i priče, dostupni su na: http://www.unhcr.org/syriayear5
Za intervjue i druga pitanja, obratite se medijskom timu UNHCR-a.
Kontakti za medije:
Ženeva: Melissa Fleming, +41 79 557 91 22
Ariane Rummery, +41 79 200 76 17
Irak i regija: Bathoul Ahmed, +962 79 022 42 81
Jordan: Hélène Daubelcore, +962 79 88 91 307
Liban: Dana Sleiman, +961 71 910 626
Sirija: Al-Firas Khateeb, +963 930 40 3228
Turska: Selin Unal, +90 530 282 7862
Egipat: Marwa Hashem, +20 122 3 124 016
Share on Facebook Share on Twitter
