Izveštaj koji je danas objavio UNHCR ukazuje na to da je raseljavanje stanovništva usled ratova, sukoba i progona u svetu dostiglo najviši zabeleženi nivo, te da broj raseljenih ubrzano raste.
Novi godišnji izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi pokazuje nagli porast broja osoba primoranih da napuštaju svoje domove – 59,5 miliona osoba prisilno raseljenih na kraju 2014. godine u poređenju sa 51,2 mlliona prethodne godine i 37,5 miliona pre jedne decenije. Porast broja raseljenih zabeležen od 2013. godine najveći je ikad zabeležen u toku jedne godine.
Glavni porast dogodio se od izbijanja rata u Siriji početkom 2011. godine. Sirija je tako postala najveći pokretač raseljavanja u svetu. Svakog dana tokom 2014. godine, 42.500 osobe postajale su izbeglice, tražioci azila ili interno raseljena lica, što predstavlja četvorostruki porast u periodu od samo četiri godine. Svaka 122. osoba na svetu danas je izbeglica, interno raseljeno lice ili lice koje traži azil. Kad bi oni bili stanovnici neke zemlje, ta zemlja bi po velličini zauzimala 24. mesto u svetu.
„Svedoci smo promene obrazaca, nekontrolisanog ulaska u doba kada razmere globalne raseljenosti kao i neophodna reakcija sada jasno bacaju u zasenak sve što je viđeno ikada ranije“ rekao je Antonio Gutereš, Visoki komesar UN za izbeglice. „Užasava činjenica, da sa jedne strane ima sve više onih koji prolaze nekažnjeno za to što započinju ratove, a sa druge, je naizgled krajnja nemoć međunarodne zajednice da zajednički radi na zaustavljanju ratova, da izgradi i očuva mir.“
Izveštaj UNHCR-a pokazuje da je broj izbeglica i interno raseljenih lica u porastu iz regiona u region. U proteklih pet godina, izbilo je ili se ponovo razbuktalo najmanje 15 sukoba: osam u Africi (Obala Slonovače, Centralnoafrička Republika, Libija, Mali, severnoistočna Nigerija, Demokratska Republika Kongo, Južni Sudan a ove godine i u Burundiju); tri na Bliskom Istoku (Sirija, Irak i Jemen); jedan u Evropi (Ukrajina) i tri u Aziji (Kirgistan, i u nekioliko oblasti Mjanmara i Pakistana). Nekolicina ovih kriza je rešena, a većina i dalje dovodi do novog raseljavanja stanovništva. Tokom 2014. godine, tek nešto više od 126.800 izbeglica vratilo se u svoje zemlje porekla, što je najniži broj za poslednjih 31 godinu.
U međuvremenu, decenijama stare nestabilnosti i sukobi u Avganistanu, Somaliji i na drugim mestima znače da su milioni ljudi iz tih zemalja bilo u pokretu ili sve češće bivaju godinama zatočeni na marginama društva i žive u onesposobljavajućoj neizvesnosti dugotrajnog raseljeništva ili izbeglištva. Jedna od nedavnih i veoma vidljivih posledica sukoba u svetu i užasne patnje koju oni uzrokuju je dramatičan porast broja izbeglica koje, u potrazi za sigurnošću, kreću na opasna putovanja preko mora, uključujući i preko Sredozemlja, Adenskog zaliva i Crvenog mora, kao i u Jugoistočnoj Aziji.
Polovinu čine deca
Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi pokazuje da se 13,9 miliona ljudi raselilo samo tokom 2014. godine, što je četiri puta više nego 2013. godine. U svetu živi 19,5 miliona izbeglica (porast u odnosu na 16,7 miliona u 2013.), 38,2 miliona interno raseljenih lica (porast u odnosu na 33,3 miliona u 2013.) i 1,8 miliona osoba koje čekaju na rešenja podnetih zahteva za azil (1,2 miliona u 2013.). Alarmantan je podatak da polovinu izbeglica u svetu čine deca.
„Usled ogromnog nedostatka sredstava i velikih nedostataka u globalnom režimu zaštite žrtava rata, ljudi kojima su potrebni saosećanje, pomoć i utočište bivaju napušteni“ rekao je Gutereš. „Za doba masovnog raseljenja stanovništva bez presedana, potreban nam je jednako veliki humanitarni odgovor i ponovno obavezivanje svih na toleranciju i zaštitu ljudi koji beže od sukoba i progona“.
Sirija je zemlja sa najvećim brojem interno raseljenih lica (7,6 miliona) i izbeglica (3,88 miliona krajem 2014.). Avganistan (2,59 miliona) i Somalija (1,1 milion) su sledeći najveći „izvori“ izbeglica u svetu.
Čak i pored naglog porasta brojeva, i dalje se manji broj izbeglica u svetu nalazi u bogatijim nacijama, a veći u manje bogatima. Blizu devet od svakih 10 izbeglica (86 %) nalazilo se u regionima i zemljama koje se smatraju ekonomski slabije razvijenima. Ukupno četvrtina izbeglica nalazila se u zemljama koje su na listi najmanje razvijenih zemalja UN-a.
Evropa (porast od 51%)
Sukob u Ukrajini, rekordnih 219.000 prelazaka Sredozemnog mora i veliki broj izbeglica iz Sirije u Turskoj – koja je 2014. godine postala zemlja koja prima najveći broj izbeglica u svetu sa 1,59 miliona izbeglica iz Sirije na kraju godine- dodatno su skrenuli pažnju javnosti, pozitivnu i negativnu, na pitanja vezana za izbeglice. U EU, najveći broj zahteva za azil podnet je u Nemačkoj i Švedskoj. Opšte uzevši, broj prisilno raseljenih u Evropi iznosio je 6,7 miliona krajem godine, u poređenju sa 4,4 miliona na kraju 2013. godine, a sa najvećim udelom izbeglica iz Sirije u Turskoj i Ukrajine u Ruskoj Federaciji.
Bliski Istok i Severna Afrika (porast od 19%)
Stradanje ogromnih razmera usled rata u Siriji, sa 7,6 miliona interno raseljenih lica i 3,88 miliona izbeglica u susednim i udaljenim zemljama, pretvorio je Bliski Istok u najveći izvor i udomitelja prisilno raseljenih ljudi na svetu. Uz ove alarmantno visoke brojke iz Sirije, došlo je do novog raseljavanja najmanje 2,6 miliona ljudi iz Iraka, usled čega je broj interno raseljenih lica u toj zemlji dostigao 3,6 millona krajem 2014. godine, kao i do raseljavanja 309.000 ljudi u Libiji.
Subsaharska Afrika (porast od 17%)
Često zanemareni, brojni sukobi u Africi, uključujući i u Centralnoafričkoj Republici, Južnom Sudanu, Somaliji, Nigeriji, Demokratskoj Republici Kongu i u drugim zemljama, zajedno su doveli do ogromnog prisilnog raseljavanje stanovništva u 2014. godini, čije su razmere tek zanemarivo manje nego na Bliskom Istoku. U Subsaharskoj Africi bilo je ukupno 3,7 miliona izbeglica i 11,4 miliona interno raseljenih lica od kojih 4,5 miliona novoraseljenih tokom 2014. godine. Porast od ukupno 17 odsto ne uključuje Nigeriju obzirom na promenu metodologije izračunavanja internog raseljavanja u 2014. godini pretvorivši je statistički netipičnu vrednost. Etiopija je zamenila Keniju na mestu zemlje koja je primila največi broj izbeglica u Africi i zauzela peto mesto na svetu.
Azija (porast od 31%)
Dugo godina jedan od regiona koji proizvodi najveći broj raseljenih lica, broj izbeglica i interno rasljenih lica u Aziji je porastao za 31% u 2014. godini – na 9 miliona ljudi. Avganistan, koji je ranije bio zemlja porekla najvećeg broja izbeglica, prepustio je ovo žalosno mesto Siriji. Dalje raseljavanje dogodilo se u i iz Mjanmara, uključujući Rohnidže iz države Rakin i u regionima Kačin i Severni Šan. Iran i Pakistan ostaju dve od prve četiri zemlje u svetu koje su primile najveći broj izbeglica.
Amerika (porast od 12%)
Porast broja prisilno raseljenih lica zabeležen je i u Americi. Broj izbeglica iz Kolumbije smanjen je za 36.300 na 360.300 tokom godine, mada uglavnom zahvaljujući reviziji broja izbeglica o kojima izveštava Venecuela. Ipak, u Kolumbiji i dalje živi jedna od najbrojnijih populacija raseljenih lica u svetu – 6 miliona ljudi, prema izveštajima i uz 137.000 novoraseljenih Kolumbijaca tokom godine. Uz sve veći broj onih koji beže od nasilja bandi i drugih vidova progona u Centralnoj Americi, u Sjedinjenim Državama podneto je 36.800 više zahteva za azil nego tokom 2013.godine, što predstavlja porast od 44 odsto.
Celokupan izveštaj Globalni trendovi sa ovim i mnogim drugim informacijama, uključujući i podatke za svaku od zemalja, demografske podatke, brojeve povratnika i raspoložive procene lica bez državljanstva dostupan je na http://www.unhcr.org/2014trends.
****
KONTAKTI ZA MEDIJE
Portparol UNHCR-a – o ovom izveštaju:
Sedište UNHCR (Ženeva)
Melissa Fleming +41 22 739 7965
Adrian Edwards +41 79 557 9120
Babar Baloch +41 79 557 9106
Karin de Gruijl +41 79 255 9213
William Spindler +41 79 217 3011
Leo Dobbs +41 79 883 6347
Andy Needham +41 79 217 3140
Evropa
London – Andrej Mahecic +44 78 8023 0985
Pariz – Philippe Leclerc +33 1 44 43 48 50
Rim – Carlotta Sami +39 335 679 4746
Madrid – Maria Jesus Vega +34 670 661 263
Berlin – Stefan Teloeken +49 170 416 12 29
Budimpešta – Kitty McKinsey +36 30 530 9633
Share on Facebook Share on Twitter
