UNHCR izražava zabrinutost zbog nedavnih restriktivnih praksi usvojenih u određenom broju evropskih zemalja a koje nameću dodatne nepotrebne patnje izbeglicama i tražiocima azila širom Evrope, stvarajući haos na nekoliko državnih granica i poseban pritisak na Grčku dok ova zemlja pokušava da se izbori sa većim brojem ljudi kojima su potrebni smeštaj i usluge.
Austrija je, 17. februara, objavila da će uvesti dnevno ograničenje od 3.200 osoba za ulazak na njenu teritoriju i primati samo 80 novih zahteva za azil dnevno. Slovenija se povela tim primerom i najavila slično ograničenje prelaska njenih granica. Ove najnovije restriktivne mere dovode do opasnosti od kršenja zakona Evropske unije i podrivaju napore usmerene na uspostavljanje sveobuhvatnog i koordiniranog pristupa rešavanju izbegličke i migrantske krize u Evropi.
Uz to, 18. februara, direktori policija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije izdali su saopštenje o dogovoru da zajednički profilišu i registruju izbeglice na granici BJR Makedonije i Grčke, kao i da preduzmu niz dodatnih aktivnosti usmerenih na upravljanje ovom situacijom.
Mada koordinirane aktivnosti mogu pomoći u upravljanju mešovitim migratornim tokom, države su na različit način interpretirale ovo saopštenje, što je dovelo do porasta rizika skopčanih sa zaštitom izbeglica i tražilaca azila, naročito onih sa posebnim potrebama poput dece bez roditeljske pratnje i dece odvojene od roditelja a u pratnji drugih odraslih osoba. Među tim merama je i odsustvo uredne registracije u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, odabir ljudi na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i drugih kriterijuma a ne potrebe za pravnom zaštitom, povećana verovatnoća odbijanja na granicama, ljudi ostavljenih na otvorenom po jako hladnom vremenu i izloženih riziku od nasilja i eksploatacije u rukama krijumčara i trgovaca ljudima koji čekaju da iskoriste njihovu ugroženost.
Ovakva praksa takođe podriva i prošlonedeljne Zaključke Evropskog saveta koji podsećaju da ljudi moraju podneti zahtev za azil onda kada stignu do neke zemlje EU da bi mogli da uđu bez odgovarajućih putnih dokumenata u Evropsku uniju.
Domino efekat dnevnih kvota Austrije i Slovenije i njihov zajednički pristup sa Hrvatskom, Srbijom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom već je doveo do „gomilanja“ izbeglica, tražilaca azila i migranata u Grčkoj i BJR Makedoniji gde se za blizu 700 ljudi, uglavnom državljana Avganistana, ne dozvoljava prijem u Srbiju. Da bi poštovale zajednički pristup, ublažile strahove i potencijalni haos, Države moraju obavestiti izbeglice i tražioce azila o svojim procedurama, i dati jasne informacije o kriterijumima za pristup teritoriji, azilu ili povratku, u skladu sa važećim zakonima.
UNHCR i njegovi partneri još od početka krize prošlog leta pomažu ciljnim grupama i Državama u odgovoru na krizu širom Evrope i pozivaju države da sprovedu mere interventnog planiranja, uspostave adekvatne uslove prijema, smeštaja, ishrane i pristupa azilnim procedurama. UNHCR dobro napreduje u obezbeđenju smeštaja za 20.000 tražilaca azila u Grčkoj u cilju stabilizacije situacije, smanjenja neregularnih sekundarnih kretanja. Ipak, Grčkoj je i dalje potrebna podrška i solidarnost, kao i pomoć za bolje funkcionisanje programa razmeštanja izbeglica.
Više od 91% onih koji dolaze u Evropu potiču iz jedne od deset zemalja koje „proizvode“ najveći broj izbeglica. Većina njih beži od rata i progona i potrebna im je međunarodna pravna zaštita. Oni rizikuju svoje živote i živote svoje dece bežeći od surovosti i tragedije sukoba i progona u svojim domovinama – iz mesta poput Alepa koji su ponovo u vestima. Pa ipak, sa svakom nedeljom koja protiče, stiče se utisak da se neke evropske zemlje više usredsređuju na to kako da ne dozvole izbeglicama i migrantima pristup njihovoj terotoriji nego na odgovorno upravljanje tokom i napore na ostvarenju zajedničkih rešenja. Neke Države prebaciju problem na one posle njih umesto da istinski pokušaju da podele odgovornost i budu solidarne jedna sa drugom i sa onima kojima je potrebna zaštita.
Sveobuhvatna, koordinirana strategija zasnovana na podeli odgovornosti, solidarnosti i poverenju između svih evropskih država okupljenih oko zajedničkog zadatka je jedini mogući način da se reši ova kriza.
UNHCR će nastaviti da pruža podršku Državama da upravljaju situacijom na human način i u skladu sa međunarodnim standardima uključujući i pomoć prijemu, azilnim sistemima i identifikaciji i pomaganju osobama sa posebnim potrebama poput samohranih majki, dece bez roditeljske pratnje i dece odvojene od roditelja a u pratnji drugih odraslih osoba, starijih osoba ili izbeglica sa invaliditetom. UNHCR takođe apeluje na uspostavljanje ili proširenje pouzdanih alternativnih načina na koji izbeglice mogu doći do bezbednosti u Evropi i na drugim mestima da bi se obezbedilo upravljanje i bezbednost njihovog kretanja. Neki od tih načina su povećanje kvota za preseljenje, humanitarni prijem, programi spajanja porodica i izdavanje studentskih/radnih viza.
Za više informacija:
Liene Veide, Communications Officer, Public Information/Communications Unit, UNHCR Serbia Tel 011 3082 158; email: [email protected]
Mirjana Milenkovski, Public Information/Communications Unit, UNHCR Serbia Tel 011 3082 103; email: [email protected]
Share on Facebook Share on Twitter
