U svom novom izveštaju, UNHCR – Agencija UN za izbeglice detaljno opisuje uticaj sve snažnijih ograničavanja kretanja izbeglica i migranata na granicama ka Evropi i unutar nje u 2016. godini. Izveštaj pokazuje da ljudi nastavljaju da se kreću, ali da se odlučuju na sve raznovrsnije i opasnije puteve, često se oslanjajući na krijumčare zbog odsustva zakonitih načina da stignu do Evrope.
Nakon “zatvaranja” Balkanske rute i dogovora između EU i Turske u martu 2016. godine, broj ljudi koji je stizao do Grčke preko južnog Sredozemlja drastično je opao. Od tada je ruta koja vodi iz Severne Afrike preko centralnog Sredozemlja do Italije postala glavna tačka ulaska u Evropu. Međutim, trendovi dolazaka u Italiju pokazuju da glavne nacionalnosti koje su prelazile u Grčku nisu prešle na ovu rutu u značajnijim brojevima.
Tokom 2016. godine u Italiju je morem ukupno stiglo blizu 181.436 osoba, od koji je 90 % prešlo čamcima iz Libije. Među osobama koje su došle u Italiju 2016. godine su oni kojima je potrebna međunarodna zaštita kao i žrtve trgovine ljudima i migranti koji su u potrazi za boljim životom. Među pridošlicama u Italiju najbrojniji su bili državljani Nigerije (21%) i Eritreje (11%). Karakterističan je porast broja dece bez pratnje ili dece odvojene od roditelja ili staratelja izvan zemlje porekla: više od 25.000 u 2016. godini. Oni su predstavljali 14% od svih pridošlica u Italiju i njihov broj se više nego udvostručio u odnosu na prethodne godine.
Put do Italije je naročito opasan, a broj registrovanih smrtnih slučajeva u Sredozemlju je prošle godine bio veći nego ikada ranije. Čak 90% od registrovanih 5.096 izbeglica i migranata koji su se udavili ili su nestali u moru 2016. godine, putovalo je preko mora do Italije. To znači da se jedna od 40 osoba udavila ili je nestala.
Izveštaj takođe pokazuje da je, krajem 2016. godine, više ljudi stiglo do Evrope koristeći rutu Zapadnog Sredozemlja, bilo da su prešli more ka Španiji iz Maroka i Alžira ili ušli u španske eklave Melila i Ceuta.
Od aprila su ljudi nastavili da odlaze iz Turske koristeći rutu Istočnog Sredozemlja, ali u daleko manjem broju. Većina je morem stigla do Grčke ali neki su takođe kopnenim putem stigli do Grčke i Bugarske ili preko mora do Kipra. Ovu rutu koristio je veliki broj osoba kojima je potrebna zaštita. Tokom 2016. godine, 87% onih koji su stigli do Grčke stigao je iz neke od deset zemalja iz kojih dolazi najveći broj izbeglica.
Isti je slučaj i sa onima koji su nastavili da se kreću Balkanskom rutom. U Srbiji je, na primer, 82% pridošlica iz Avganistana, Iraka i Sirije, a blizu polovinu čine deca – 20% ih je bez roditeljske pratnje, iako su brojke smanjene od aprila 2016. godine. Usled većih ograničenja na granicama, mnogi se oslanjaju na krijumčare čime se izlaću većim rizicima. To je rezultiralo nekolikim tragedijama prošle godine, kaže se u izveštaju.
Prema studiji UNHCR-a, pogranične službe u Evropi uključujući i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Srbiji, Španiji i BJR Makedoniji su navodno sa svojih granica vratile desetine hiljada ljudi. Prijavljen je i veliki broj slučajeva navodnog nasilja i zlostavljanja u pokušaju da se spreči dalji ulazak.
Uz to, UNHCR je primio veoma zabrinjavajuće izveštaje o kidnapovanju izbeglica i migranata, prisilnom zadržavanju po nekoliko dana, fizičkom i seksualnom zlostavljanju, maltretiranju i iznudama koje vrše krijumčari i kriminalne grupe na nekoliko mesta duž rute.
“Ovaj izveštaj jasno pokazuje da odsustvo pristupačnih i bezbednih puteva primorava izbeglice i migrante da se izlažu ogromnim rizicima u pokušaju da stignu do Evrope, uključujući i one koji samo pokušavaju da se pridruže članovima svojih porodica” rekao je Vincent Cochetel, direktor Evropskog biroa UNHCR-a.
Izveštaj dostupan na: http://www.unhcr.org/58b449f54
Za dodatne informacije:
U Ženevi, Cécile Pouilly, [email protected],+41 79 108 26 25
U Hrvatskoj, Jan Kapić, [email protected], +385 911 150 115
U Grčkoj, Roland Schoenbauer, [email protected], +30 69 48 088 544
U Mađarskoj (regionalna), Kitty McKinsey, +36 30 530 9633
U Italiji, Carlotta Sami, [email protected], +39 335 679 4746
U Srbiji, Mirjana Milenkovski, [email protected], + 381 63 275 154
U Španiji, María Jesús Vega, [email protected], + 34 670661263
U Turskoj, Selin Unal, [email protected], +90 530 2827862
U BJR Makedoniji, Ljubinka Brašnarska, [email protected], +389 722 693 46
Share on Facebook Share on Twitter
