Prema izveštaju koji je danas objavila Agencija UN za izbeglice – UNHCR, razmere prisilnog raseljavanja stanovništva izazvanog ratovima, nasiljem i progonima dostigle su najviši ikad zabeleženi nivo.
Novi izveštaj UNHCR Globalni trendovi, najveće godišnje istraživanje o raseljavanju stanovništva u svetu koje sprovodi organizacija, navodi da je 65,6 miliona ljudi u svetu bilo prisilno raseljeno krajem 2016. godine – oko 300.000 osoba više nego prethodne godine. Ova cifra predstavlja ogroman broj ljudi širom sveta kojima je potrebna zaštita.
Brojku od 65,6 miliona čine tri važne komponente. Prva je broj izbeglica – 22,5 miliona – najveći ikada zabeležena. Od toga, 17,2 miliona su u nadležnosti UNHCR, dok ostatak čine izbeglice iz Palestine koje registruje naša sestrinska organizacija UNRWA. I dalje najveći broj izbeglica (5,5 miliona) dolazi iz Sirije. Međutim, tokom 2016. godine, najveći novi faktor prisilnog raseljavanja bio je Južni Sudan u kome je katastrofalni slom mirovnih napora u julu doprineo raseljavanju 739.900 osoba do kraja te godine (a sa današnjim danom ukupno 1,87 miliona).
Druga je raseljavanje ljudi unutar njihovih domovina. Broj interno raseljenih lica krajem 2016. godine bio je 40,3 miliona u poređenju sa 40,8 miliona prethodne godine. Sirija, Irak i još uvek velika raseljenost u Kolumbiji bile su najveće krize internog raseljavanja. Ipak, problem internog raseljavanja je globalni i pogađa blizu dve trećine ukupnog broja prisilno raseljenih lica u svetu.
Treća komponenta odnosi se na tražioce azila – ljude koji su pobegli iz svojih domovina i traže međunarodnu zaštitu u svojstvu izbeglica. Na kraju 2016. godine, u svetu živi 2,8 miliona osoba koje su tražile azil.
Zbir svega navedenog je ogromna ljudska cena ratova i progona u svetu: 65,6 miliona znači da je, u proseku, jedna od 113 osoba u današnjem svetu raseljena – broj stanovnika veći nego u Ujedinjenom Kraljestvu, zemlji koja zauzima 21. mesto na listi zemalja sa najvećim brojem stanovnika.
“Prema svim merilima, ovo je neprihvatljiv broj koji govori glasnije neko ikada u prilog potrebi za solidarnošću i zajedničkim ciljem da se spreče i reše krize, te da zajedno obezbedimo da izbeglice, interno raseljeni i tražioci azila u svetu budu adekvatno zaštićeni i zbrinuti dok se ne nađu rešenja,” izjavio je Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi. “Moramo više učiniti za ove ljude. Za svet opterećen sukobima, potrebni su odlučnost i hrabrost, a ne strah”.
Jedan od glavnih nalaza Izveštaja je da je broj novoraseljenih lica i dalje veoma visok. Od 65,6 miliona prisilno raseljenih osoba na svetu, 10,3 miliona osoba su se raselile tokom 2016, blizu dve trećine (6,9 miliona) su ljudi koji su raseljeni unutar sopstvenih zemalja. To znači da se jedna osoba raseljava svake tri sekunde – što je manje vremena nego što vam je potrebno da pročitate ovu rečenicu.
U isto vreme, povratak izbeglica i interno raseljenih lica svojim domovima, u kombinaciji sa drugim rešenjima poput preseljenja u treće zemlje značio je da je nekima 2016. godina donela šansu da se njihov položaj poboljša. Ukupno 37 zemalja primilo je 189.300 izbeglica kroz program preseljenja. Blizu pola miliona drugih izbeglica uspelo je da se vrati u svoje zemlje porekla, a oko 6,5 miliona interno raseljenih u oblasti iz kojih su potekli – mada su se mnogi vratili u uslove koji se ne mogu smatrati idealnim i u kojima se suočavaju sa neizvesnošću.
Širom sveta, većina izbeglica – 84 odsto – nalazila se u zemljama sa niskim ili srednjim prihodima na kraju 2016, a jedna od tri (4,9 miliona ljudi) je utočište našla u najnerazvijenijim zemljama sveta. Ova ogromna neravnoteža odraz je, između ostalog, i odsustva konsenzusa na svetskoj sceni oko pitanja prijema izbeglica i blizine brojnih siromašnih zemalja oblastima u kojima vladaju sukobi. Ona takođe govori o potrebi da zemlje i zajednice koje pomažu izbeglicama i drugim raseljenim licima dobiju značajna sredstva i pomoć – jer ako toga nema može doći do nestabilnosti, posledica po humanitarne napore da se spasu životi ili sekundarnog raseljavanja.
Prema broju stanovnika, najveći broj raseljenih osoba u svetu i dalje dolazi iz Sirije – 12 miliona – (blizu dve trećine stanovništva te zemlje), bilo da su interno raseljeni ili izbegli u inostranstvo kao izbeglice ili tražioci azila. Ne računajući dugotrajnu izbegličku krizu u Palestini, Kolumbijski (7,7 miliona) i Avganistanci (4,7 miliona) ostaju na drugom i trećem mestu po broju izbeglica. Slede Iračani (4,2 miliona) i žitelji Južnog Sudana (raseljenička kriza koja najbrže raste u svetu sa 3,3 miliona osoba izbeglih iz svojih domova na kraju godine).
Deca, koja čine polovinu broja izbeglica u svetu, nastavljaju da nose nesrazmerno težak teret patnje, pre svega zbog povišenog stepena ugroženosti. Tragična je činjenica da su 75.000 zahteva za azil podnela deca koja putuju sama ili su odvojena od svojih roditelja. U Izveštaju se navodi da je čak i ovaj podatak skromniji u odnosu na stvarnu situaciju.
UNHCR procenjuje da najmanje 10 miliona ljudi nije imalo državljanstvo ili je bilo izloženo riziku od apatridije krajem 2016. godine. Međutim, podaci koje su prikupile vlade i dostavile UNHCR ograničeni su na 3,2 miliona osoba bez državljanstva u 75 zemalja.
Globalni trendovi predstavljaju statističku procenu prisilnog raseljavanja, i kao takvi ne odražavaju nekoliko ključnih događaja u domenu izbeglištva tokom 2016. godine. Među njima su povećana politizacija azilne problematike u mnogim zemljama i sve veći broj ograničenja na pristup zaštiti u nekim regionima, ali i pozitivne događaje poput istorijskih samita o Izbeglicama i migrantima u septembru 2016, Deklaracije iz Njujorka koja predstavlja prekretnicu, novi pristup upravljanju situacijama raseljavanja koji uključuje čitavo društvo a koji je uveden u Sveobuhvatnom okviru za reagovanje na izbegličke krize, te enormnu velikodušnost zemalja prijema i vlada donatora prema izbeglicama i drugim raseljenim populacijama.
UNHCR izdaje svoj izveštaj Globalni trendovi na osnovu sopstvenih podataka, podataka koje dobija od svog partnera – Centra za monitoring interne raseljenosti i podataka koje joj dostavljaju vlade.
****
Dodatne informacije
Izveštaj Globalni trendovi objavljuje se pred Svetski dan izbeglica 20. juni.
Za medije: Kompletan paket multimedijalnih sadržaja, izveštaj Globalni trendovi i kontakti predstavnika UNHCR za medije po zemljama dostupni su na medijskoj strani Globalnih trendova.
Share on Facebook Share on Twitter
