Na Dan ljudskih prava, ove godine posebnu pažnju obraćamo na mlade osobe, koje se suočavaju sa brojnim izazovima u mnogim delovima sveta, pa i u Srbiji. Nezaposlenost, rizik od siromaštva, položaj marginalizovanih grupa mladih, kao i stanje njihovog mentalnog zdravlja su neki od osnovnih problema sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju.
I pored toga što se u poslednjih nekoliko godina smanjuje stopa nezaposlenosti, kod mladih nezaposlenost ostaje visoka, a njihov nepovoljan položaj na tržištu rada ne napreduje i pored postojanja Nacionalne strategije za mlade i mera koje su u tu svrhu predviđene. Prema poslednjim dostupnim podacima o radnoj snazi, nezaposlenost mladih je dvostruko veća od opšte nezaposlenosti. Posebno zabrinjava činjenica da su mladi uzrasta od 18 do 30 godina u najvećem riziku da budu pogođeni i siromaštvom.
Položaj marginalizovanih grupa mladih, poput mladih Roma i Romkinja, je posebno težak, jer u određenim propisima, kao u Zakonu o javnom zdravlju, nisu prepoznati na izričit način kao osetljiva grupa. Zdravstvena zaštita, posebno u ruralnim područjima, nije jednako dostupna svim građanima i građankama, samim tim ni mladima iz ruralnih sredina.
Kada je u pitanju menaltno zdravlje mladih, čak 45% njih je izjavilo da je konstantno zabrinuto zbog nečega, a 28% da im se dešava da često zaplaču. Čak više od polovine njih navodi da je u protekle dve godine doživelo bar jedan stresni događaj, a više od jednog stresnog događaja iskusilo je 23% učenika/ca. Osećanje potpune bezvrednosti navodi čak 12% učenika/ca, dok 7% učenika/ca navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života.
Iako se ne može pouzdano utvrditi tačan broj, podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih što je otprilike jedna cela opština u Srbiji na godišnjem nivou.
Kako bi mladi u Srbiji ostvarili svoja prava i veću autonomiju, na Međunarodni dan ljudskih prava, Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji, Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, Misija OEBS u Srbiji i Delegacija Evropske unije u Srbiji smatraju da mladim osobama treba ponuditi podršku koja je za njih smislena, koja omogućava njihovu samostalnost i osnaživanje. Podsećamo da je neophodno obezbediti opcije za puno društveno učešće i mogućnosti da se slobodno izraze, kako niko ne bi govorio u njihovo ime.
Neophodno je da se mladi shvate kao punopravni donosioci odluka o sopstvenom životu, da je njihov glas ravnopravan sa drugima, njihova participacija nezamenljiva u donošenju zakona, politika i odluka na svim nivoima.
Od izuzetne je važnosti uzeti u obzir i posebnu ranjivost mladih u određenim društvenim grupama. U sopstvenom suočavanju sa izazovima tranzicije iz detinjstva u odraslo doba, iz obrazovanja u ekonomsku nezavisnost, mnogi mladi muškarci i žene nailaze na nedostatak podrške sistema i okoline, nevidljivost i zanemarivanje. Mnogi mladi sa invaliditetom suočavaju se sa dodatnim preprekama u nastavku obrazovanja ili zapošljavanju na otvorenom tržištu rada. Svi mladi ljudi, bez obzira na svoj identitet, uključujući etničku pripadnost, religiju, političko opredeljenje, ekonomski i društveni status, kao i seksualnu orijentaciju, treba da uživaju jednaka prava, slobode i zaštitu.
Poruka četiri međunarodne organizacije je jasna: mladi nisu sami i mladi su važni. Kroz programe Tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Misije OEBS u Srbiji i Delegacije Evropske unije u Srbiji pruža se podrška hiljadama mladih u Srbiji i regionu, unapređuju se politike i zakonski okviri, te se glas mladih osnažuje i dovodi u tokove donošenja odluka. Prošle godine smo slavili 70. godišnjicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, a dogodine obeležavamo 70. rođendan Evropske konvencije o ljudskim pravima – neophodno je da mladi ostanu prepoznati među najvažnijim grupama nosioca ljudskih prava, jer predstavljaju jednu od najranjivijih populacija, ali istovremeno i jednu od najsnažnijih u promovisanju vrednosti različitosti i solidarnosti.
Share on Facebook Share on Twitter
