Izveštaj koji je UNHCR danas objavio otkriva duboku neravnotežu međunarodne pomoći prisilno raseljenim licima širom sveta. Naime, četiri petine izbeglica na svetu nalazi se u zemljama u razvoju dok se u isto vreme beleži porast negativnog raspoloženja prema njima u mnogim industrijalizovanim zemljama.
Izveštaj Globalni trendovi za 2010.godinu ukazuje na to da brojne najsiromašnije zemlje u svetu pružaju utočište ogromnom broju izbeglica, kako u apsolutnim ciframa tako i u odnosu na veličinu njihovih privreda. Pakistan, Iran i Sirija sa 1,9 miliona, 1,07 miliona odnosno 1,005 miliona izbeglih ljudi pružile su dom najbrojnijoj populaciji izbeglica. Najveći udar na privredu oseća se u Pakistanu u kome na svaki dolar po glavi stanovnika BDP (PPP) dolazi 710 izbeglica. Za njim slede Demokratska Republika Kongo i Kenija sa 475 odnosno 247 izbeglica na svaki dolar po glavi stanovnika. Poređenja radi, u Nemačkoj – industrijalizovanoj državi sa najvećim brojem izbeglica (594.000) – na svaki dolar po glavi stanovnika BDP dolazi 17 izbeglica.
Opšte uzevši izveštaj za 2010. godinu oslikava dramatično promenjenu klimu zaštite u poređenju sa onom od pre 60 godina kada je osnovana agencija UN za izbeglice. U to vreme, UNHCR se brinuo za 2,1 miliona Evropljana koji su raseljeni usled Drugog svetskog rata. Danas UNHCR radi u više od 120 zemalja sa osobama koje su primorane da beže preko granica, kao i onima koji su raseljeni unutar sopstvenih država. Izveštaj Globalni trendovi za 2010. godinu pokazuje da je danas na svetu raseljeno 43,7 miliona ljudi – što predstavlja ukupan broj stanovnika Kolumbije ili Južne Koreje, ili Skandinavije i Šri Lanke zajedno. Od ovog broja, 15,4 miliona su izbeglice (10,55 miliona je pod brigom UNHCRa a 4,82 miliona je registrovano kod Agencije UN za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama), 27,5 miliona interno raseljenih usled sukoba i skoro 850.000 tražilaca azila, od kojih je jedan petina iz Južne Afrike. Posebno zabrinjavajuće je što 15,500 zahteva za azil podnose deca bez pratnje ili roditeljskog staranja, najviše iz Somalije ili Avganistana. U izveštaju nisu dati podaci raseljavanja koja su usledila 2011. godine, iz Libije, Obale Slonovače i Sirije.
“Zabrinjavajuce je što u danasnjem svetu postoje pogrešne pretpostavke o kretanju izbeglica i obrascima međunarodne zaštite,” rekao je Antonio Gutereš, Visoki komesar UN za izbeglice i prvi čovek UNHCR. “Strah od navodne poplave izbeglica u industrijalizovanim zemljama je mnogostruko preuveličan ili pogrešno pripojen problemima migracija. U međuvremenu, najsiromašnije zemlje su te koje su prepuštene same sebi da izdrže taj teret.”
Govoreći o dugotrajnosti nekolicine najvećih međunarodinih sukoba u današnjem svetu, izveštaj zaključije da milioni ljudi širom sveta sve češće bivaju izbeglice dugi niz godina. UNHCR definiše dugotrajnu izbegličku krizu kao onu u kojoj je veliki broj ljudi u egzilu pet i više godina. U takvoj situaciji se 2010. godine nalazilo 7, 2 miliona ljudi od ukupnog broja lica pod mandatom UNHCRa – najveći broj još od 2001. godine. Samo 197.600 osoba je moglo da se vrati kućama u međuvremenu, što je najniži broj od 1990. godine.
Neke izbeglice se nalaze u egzilu duže od 30 godina. Afganistanci, koji su prvi izbegli pred sovjetskom invazijom 1979. godine, predstavljali su trećinu ukupnog broja izbeglica na svetu i 2001. i 2010. godine. Irak, Somalija, Kongo (DRC) i Sudan prednjače među 10 zemalja porekla izbeglica s početka a i na kraju decenije.
“Jedna izbeglica bez nade je previše,” rekao je Visoki komesar Gutereš. “Svet izdaje ove ljude, pušta ih da čekaju da prođe nestabilnost u njihovim zemljama i da stave svoje živote “na čekanje” na neodređeno vreme. Zemlje u razvoju ne mogu više same da podnose taj teret. Industrijalizovani svet mora početi da se bavi ovom neravnotežom. Potrebne su nam veće kvote za preseljenje. Da bi se izbeglice mogle vratiti svojim kućama potrebne su nam ubrzane mirovne inicijative za rešavanje dugotrajnih sukoba.”
Uprkos malom broju ostvarenih povrataka izbeglica svojim kućama prošle godine, položaj lica raseljenih unutar njihovih sopstvenih zemalja – takozvanih interno raseljenih lica – pokazuje izvestan pomak. Više od 2,9 miliona interno raseljenih lica se 2010.godine vratilo svojim domovima u Pakistanu, Demokratskoj Republici Kongo, Ugandi i Kirgistanu. Ipak, čak i sa ovako velikim brojem raseljenih lica koja su se vratila svojim domovima, ukupan broj raseljenih u svetu od 27,5 milliona je najveći za poslednjih deset godina.
Još jedna, ali teža za određivanje, grupa za koju brine UNHCR su ljudi bez državljanstva ili oni kojima nedostaje osnovna sigurnost koju pruža državljanstvo. Od 2004. godine konstantno raste broj država koje prijavljuju populaciju lica bez državljanstva, ali razlike u definicijama i metodologijama još uvek onemogućavaju pouzdanu kvantifikaciju ovog problema. Prijavljeni broj lica bez državljanstva 2010. godine (3,5 miliona) predstavlja gotovo polovinu broja prijavljenog 2009.godine, ali to je prevashodno rezultat promena metodologije u nekim zemljama koje daju podatke. Nezvanične procene ukazuju da se broj lica bez državljanstva u svetu približava cifri od 12 miliona. UNHCR će pokrenuti globalnu kampanju u avgustu ove godine da bi upozorio na patnje lica bez državljanstva širom sveta i ubrzao intervencije za pomoć.
Visoki komesar je 2009. godine proglasio Srbiju za jednu od pet država u svetu sa produženom izbegličkom krizom i dogovorio se sa vladom Srbije da okonča poglavlje izbeglištva u zemlji. Na inicijativu srpske Vlade u martu 2010.godine održana je konferencija na kojoj su učestvovale BiH, Hrvatska i Crna Gora u Beogradu da bi se postigao dogovor oko završetka izbegličkog poglavlja u regionu. UNHCR je, u saradnji sa međunarodnim akterima, inicirao regionalni proces rešavanja preostalih pitanja i završetka produžene izbegličke krize. U proteklih 18 meseci, četiri vlade su intenzivno sarađivale na izradi regionalnog projekta koji će, nadamo se, rezultirati donatorskom konferencijom na kojoj bi trebalo da bude poslat još jedan, poslednji, apel donatorima da odvoje sredstva za rešenje problema izbeglica u regionu.
Srbija i dalje pruža utočište velikom broju izbeglica i interno raseljenih lica, a UNHCR se obavezao na nastavak pomoći. Uz to, UNHCR Srbija sarađuje sa državnim institucijama na nalaženju rešenja za lica u riziku od apatridije i rastući broj tražilaca azila.
****
20. jun je Svetski dan izbeglica. Da bi se obeležio ovaj dan i 60. godišnjica donošenja Konvencije UN o izbeglicama, UNHCR pokreće šestomesečnu kampanju sa ciljem da podigne svest javnosti o pričama pojedinačnih izbeglica i prisilno raseljenih osoba. Kampanja će se sastojati od nekoliko proizvoda za medije uključujući i video Ambasadorke dobre volje UNHCR Andjeline Žoli, novi online video pod nazivom 1 priča, 1 život u kome izbeglice pričaju svoju priču i slične publikacije kojima se poziva javnost da se angažuje i Učini 1 stvar da pomogne izbeglicama, kao na primer da prati UNHCR na Fejsbuku.i Tviteru.
UNHCR poziva medije da se angažuju i podrže kampanju, uključujući i putem svojih sajtova sa vestima ili blogova. Zainteresovanim medijima na raspolaganju su i onlajn digitalni baneri.
Pridružite nam se u obaveštavanju javnosti da je čak i jedna osoba koja je primorana da beži usled rata ili progona, previše.
Share on Facebook Share on Twitter
