Učenje jezika igra veliku ulogu u životu Afsaneh. Budući Iranka, rasla je govoreći Farsi. Kada je odrasla, postala je profesor Engleskog, a po dolasku u Beograd 2018. godine, počela je da uči Srpski.
Sada dobro koristi svoje znanje jezika: predaje Farsi ljudima u svojoj novoj zemlji tokom pandemije virusa COVID-19.
Njeni časovi predstavljaju deo inicijative koja omogućuje izbeglicama u Srbiji da počnu da predaju svoj maternji jezik. A postoji i dodatna vrednost časova.
„Sada imam dve učenice Srpkinje i jednu Italijanku. Radim sa njima dva puta nedeljno. Dogovorile smo se da koristimo Engleski, ali često pričamo Srpski tako da i ja imam priliku da vežbam jezik svoje nove domovine” kaže ona.
Za sada, četvoro izbeglica drži časove zainteresovanim ljudima u Srbiji. Ovaj projekat, iako mali, predstavlja primer nečega što mnoge izbeglice donose sa sobom u zemlje koje im pružaju utočište: sposobnost da govore više jezika.
„Afsaneh ima dara za profesuru.”
I učenici ga vole.
„Afsaneh ima dara za profesuru. Ona ulaže puno ljubavi i napora u pripremu časova. Časovi su veoma dinamični i zanimljivi” kaže Ivana, psiholog, koja je zaposlena u centru za socijalni rad u Beogradu.”
Učenje Farsija pomaže da se iskoristi vreme tokom restrikcije kretanja, ali Ivana je rekla da planira da nastavi sa časovima i kada se stvari vrate u normalu. Takođe se nada da će Afsaneh postati dovoljno tražena da može da zarađuje davajući časove i time dopuni pomoć koju prima za integraciju.
Projekat su osmislilli savetnici nevladine organizacije Psychosocial Innovation Network (PIN), koja je partner UNHCR-a, Agencije UN za izbeglice.
Časove smo oglasili preko društvenih mreža. Za manje od nedelju dana prijavilo se 45 ljudi, rekla je Aleksandra Bobić, psiholog zadužen za ovaj program u PIN-u, koji je povezivao učenike sa profesorima. Pre početka programa, izbeglice su pohađale brzi kurs metodologije koje im je održao iskusni profesor, opremile se alatima i materijalima.
„Plan nam je da iskoristimo znanje tražilaca azila i izbeglica i da im omogućimo da steknu nove veštine … Nadamo se da će neki od njih razmotriti mogućnost da časovi jezika budu karijera od koje mogu da žive u budućnosti” rekla je Bobić.
Share on Facebook Share on Twitter
