Mali biznisi osnažuju izbeglice, ali i kulinarsku scenu u Srbiji

Restorani u Beogradu i Srbiji sve su raznovrsniji, a doprinos ukusima i kulturama koje donose – ali i razvoju lokalne privrede – sve češće daju i mali ugostiteljski biznisi izbeglica. Kulinarska scena u Srbiji tako je od nedavno postala bogatija za prvi restoran koji nudi autentične specijalitete iz Avganistana.

Kočaj Arjubi je pre osam godina iz ove ratom razorene zemlje izbegao u Srbiju, u kojoj je 2018. ostvario pravo na utočište. Brzo je savladao srpski, a kako govori još sedam jezika, osnovao je agenciju za prevođenje i počeo da radi kao prevodilac i kulturni medijator.

Istovremeno, pokrenuo je postupak spajanja porodice. Dve godine kasnije, u glavni grad Srbije su došli njegova supruga i deca.

Tokom poseta novom, beogradskom domu porodice Arjubi, prijatelji i komšije bili su oduševljeni jelima kojim su ponuđeni, bilo da su probali bolani, ukusno testo filovano povrćem, mesom i orijentalnim začinima, ili kabuli palao, kabulski pilav sa jagnjetinom, bademima, suvim grožđem i povrćem.

„Jela su im se mnogo dopala. Svi su mi rekli da moramo da otvorimo nešto, kako bismo te ukuse podelili sa drugima. Shvatili smo da ovakvim poslom možemo da podržimo našu porodicu i decu koja odrastaju i školuju se“, ističe Kočaj.

Nekoliko meseci kasnije, nastao je „Ariana Yummy”, trenutno kao restoran hrane za poneti u srcu grada – beogradskoj Savamali.

Podrška počinje od prijatelja

Upravo su se u ovom delu prestonice na stotine hiljada ljudi iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja pogođenih sukobima zaustavljali da predahnu i oporave se. Neki od njih, poput porodice Arjubi, u Srbiji su pronašli mir i bezbednost, a potom i prijatelje i brojne prilike.

„Na otvaranje restorana došlo je skoro 70 nama dragih ljudi. Bio sam mnogo srećan i ponosan“, kaže Kočaj i objašnjava da je „Ariana“ staro ime za oblast koja је obuhvatala Avganistan.

Iako lokal na uglu ulica Gavrila Principa i Kraljevića Marka izgleda kao kiosk brze hrane, za uživanje u većini obroka na meniju zapravo je potreban odgovarajući escajg. Pored pomenutog pilava i bolanija, mušterije mogu probati i sabzi pulao, mirisnu mešavinu pirinča s kuminom, sočivom i povrćem, ili banjan burani, kombinaciju plavog patlidžana i jogurta, ali i brojna jela sa mesom.

Za one koji vole da jedu „u hodu”, na meniju su različite vrste kebaba, servirane s tortiljom ili pirinčem, koji se takođe mogu kombinovati sa svežim i toplim, pikantnim pakorama, samosama ili avganistanskim rolnicama.

Porodica svako jelo priprema i deli s ljubavlju, baš kao što to rade s prijateljima u svom domu.

„Posao je započeo dobro. Voleli bismo da privučemo što više ljudi da probaju ove specijalitete, da razvijemo poslovanje, pa i da jednog dana ’Ariana Yummy’ preraste u lanac restorana“, naglašava Kočaj.

Srećan je što supruzi i njemu deca pomažu u radu, posebno u vođenju društvenih mreža i promociji restorana, pored toga što uspešno pohađaju „Tehnoart“ srednju školu za mašinstvo i zanate, Medicinsku školu, kao i Tehničku školu „Zmaj“.

Osim ovog restorana, ljudi koji su bili primorani da napuste svoje zemlje pokreću poslove i u drugim gradovima Srbije, donoseći iskustva i perspektive iz drugih zemalja i tržišta.

Sve većem broju izbeglica preduzetnika dobrodošla je podrška* da njihovi biznisi „stanu na noge“, a u tome mogu značajno pomoći i finansijske institucije i drugi akteri koji nude obuke i mentorstva za preduzetnike, kao i kreditne proizvode i grantove.

Svako od nas takođe može pružiti podršku i podstrek, a zauzvrat dobiti iskreni osmeh i deo nečijeg znanja, iskustva ili kulture, pa čak i novi preduzetnički poduhvat – kao što se desilo komšijama i prijateljima porodice Arjubi.

 

*Podršku otvaranju restorana pružili su Agencija UN za izbeglice i organizacija Jezuitski servis za izbeglice.

Share on Facebook Share on Twitter