Uz snažniju sinergiju biznisa, institucija i organizacija do odgovora na potrebe izbeglica

Preporuke izbeglica za podršku mogu se ostvariti samo kroz saradnju privatnog sektora, institucija, međunarodnih i lokalnih organizacija. Na panelu održanom u okviru konferencije „Podrška privatnog sektora – iz perspektive izbeglica“ zaključeno je i da bi poslovna zajednica imala koristi od jasnih smernica o tome kako pomaganje izbeglicama može biti deo kompanijskih ESG napora, posebno u okviru komponente Upravljanja.

Cilj panela bio je da ispita na koje načine privatni sektor i drugi akteri mogu odgovoriti na preporuke izbeglica, koje su fokusirane na stambena rešenja, zapošljavanje, obuku i preduzetništvo. Kako je podrška za mogućnost smeštaja za najugroženije bila označena kao prioritet, istaknuto je da Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS) pokriva troškove privatnog smeštaja izbeglica tokom jedne godine, ali da izbeglice nisu uvek svesne ove pomoći, te da pronalaženje smeštaja može da bude veoma izazovno.

Tanja Lindell, pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede i rukovodilac projekta „Responsible Business Hub“ u Privrednoj komori Srbije, istakla je da poslodavci sve češće obezbeđuju smeštaj za strane radnike, što bi moglo biti rešenje i za pojedine izbeglice. Dodala je da postoje opštine sa značajnim nedostatkom radne snage, a ujedno i mnogim napuštenim kućama i ugašenim imanjima.

Miloš Janković, v.d. direktora fondacije „Catalyst Balkans“, složio se da identifikacija nekretnina u vlasništvu lokalne samouprave može pomoći, ali je naglasio da to ne bi bilo sistemsko rešenje. Ukazao je na potrebu unapređenja sistema socijalnog stanovanja u Srbiji, te da najveća odgovornost leži na institucijama. Zadružno stanovanje moglo bi se dalje istražiti kao potencijalni model, ali se pitanja stanovanja, razvoja veština i zaposlenja moraju gledati kroz jednu vizuru i mora postojati jedinstven i istovremen odgovor na sva tri pitanja.

Što se tiče zapošljavanja, opšte uzevši, ne postoje prepreke za zapošljavanje izbeglica. Međutim, izbeglice su pohvalile poslodavce koji pružaju psihološku podršku, fleksibilne uslove rada za ranjive zaposlene, kao i one koji preduzimaju proaktivne korake u prevenciji diskriminacije na radnom mestu.

Jelena Šurlan, šefica Odseka za azil u KIRS-u, napomenula je da zakon sada omogućava tražiocima azila da rade šest meseci nakon podnošenja zahteva za azil, kao i da postoje inicijative da se ovaj period dodatno skrati.

IZGRADNJA INKLUZIVNOG RADNOG OKRUŽENJA

„Nulta tolerancija prema diskriminaciji deo je naše globalne strategije o jednakosti i ravnopravnosti. Čvrsto verujemo da tako stvaramo inkluzivno okruženje. Zato ponekad idealni kandidat nije onaj sa savršenim CV-jem, već onaj ko neguje i veruje u ove vrednosti“, naglasio je Nikola Simonović, biznis partner za održivost u kompaniji IKEA Jugoistočna Evropa.

Ova kompanija je organizovala radionice na kojima su menadžeri mogli da čuju priče izbeglica i izazove sa kojima se suočavaju u Srbiji, kako bi što bolje pripremili radnu sredinu.

„Interne politike su važne, kao i informisanje kompanija o sprečavanju diskriminacije. Međutim, nakon toga, poslodavci moraju organizovati treninge kako bi negovali osećaj jedinstva unutar kompanije. Diskriminacija ne pogađa samo izbeglice i strane radnike, već i druge zaposlene“, rekla je Lindell, napominjući da se dosta priča o evropskim direktivama po ovom pitanju, ali se malo toga radi jer još nisu stupile na snagu.

Dodala je da kompanije sa više od 600 zaposlenih imaju obavezu da podnose nefinansijske izveštaje, ali da se samo trećina njih u izveštavanju bavi komponentom Upravljanja (Governance) u okviru ESG-a: „Kompanijama su potrebni praktični primeri dobre prakse i smernice o tome kako da implementiraju ove promene i koje benefite one donose.“

Janković se saglasio sa ovim, napominjući da će mnogi ESG izveštaji biti objavljeni sledeće godine po prvi put, te da neprofitne organizacije i institucije treba da pomognu kompanijama u snalaženju sa složenostima nefinansijskog izveštavanja. Takođe je predložio poreske olakšice i podsticaje za poslodavce koji zapošljavaju i obučavaju izbeglice, slično merama koje postoje za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

PREPOZNAVANJE DOKUMENATA POTREBNO ZA PRISTUP USLUGAMA

Najtraženije obuke među izbeglicama su u oblastima digitalne pismenosti, „mekih“ veština i učenja srpskog jezika. Časovе srpskog i engleskog jezika već organizuje KIRS.

„U okviru našeg sporazuma sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i UNHCR-om, nude se sertifikovane obuke za dodatne kvalifikacije, kao i prekvalifikacije. Uskoro ćemo lansirati Priručnik za karijerno usmeravanje izbeglica, zajedno sa Agencijom za kvalifikacije i UNHCR-om. Postoje i druge opcije za obuku, kao što su one koje pruža GIZ u centrima za azil i prihvatnim centrima“, izjavila je Šurlan.

Janković je naglasio da postoji mnogo opcija za onlajn učenje, a da se korišćenjem veštačke inteligencije mnoge od njih mogu prevesti na bilo koji jezik, te da barijere koje su do juče postojale, pametnom i etičkom upotrebom VI možemo brzo prevazići. Simonović je dodao da njihove kolege izbeglice imaju pristup kompanijskoj platformi za učenje, sa sertifikovanim obukama, kao i treninzima o pripremi za intervju i kreiranju CV-ja.

Jedna od preporuka izbeglica jeste da kompanije budu upoznate sa njihovim ličnim dokumentima, koji se razlikuju od dokumenata državljana Srbije, jer bi to poboljšalo ili omogućilo pristup platnim računima, telefonskim, internet i TV uslugama.

„To su problemi koji mogu da budu rešeni. Imali smo nekoliko pritužbi u vezi sa nepriznavanjem dokumenata, a nakon preporuke Poverenika, jedna omladinska zadruga promenila je svoja interna pravila kako bi omogućila pristup svojim uslugama za izbeglice. Takođe, bilo je situacija sa bankama koje ne prepoznaju izbegličke dokumente. Planiramo da pošaljemo preporuku mera svim bankama, u kojoj ćemo pojasniti koje dokumente izbeglice poseduju i kako banke mogu da im pruže usluge “, istakla je Kecman.

„Zaposleni u bankama i drugim kompanijama nisu uvek upoznati sa dokumentima izbeglica, pa ih odbijaju jer je to najlakša opcija. Ovo je tehnički problem koji zahteva direktan rad, i ne mislim da su potrebne javne kampanje zagovaranja. Umesto toga, treba direktno raditi sa ESG, CSR i HR menadžerima, pored, naravno, Ministarstva unutrašnjih poslova i Narodne banke Srbije“, naglasio je Janković.

Osvrćući se na filantropiju u Srbiji, rekao je da je od 2015. do danas samo 0,01 procenat humanitarnih akcija bio usmeren ka izbeglicama: „S druge strane, 79 procenata građana kaže da bi podržali izbeglice, što ukazuje na to da postoji dobra volja. Verujem da će se sa razvojem ESG standarda u Srbiji stvari promeniti“.

PRIMENA PREPORUKA – PRVI KORAK

S obzirom na to da sve veći broj izbeglica pokreće sopstvene poslove, preporuke izbeglica su sugerisale i da bi mentorstvo i edukativna podrška bili od velikog značaja, kao i programi koji nude grantove ili kredite.

Lindell je napomenula da, iako mnogi programi podržavaju preduzetništvo, često nedostaje svest o tim prilikama.

Janković je istakao uspešne primere socijalnog preduzetništva, poput socijalnih biznisa Women on the Way, Utočište i Niki Donut: „Postoje mehanizmi, metode i fondovi za socijalno preduzetništvo, kao i za startapove. Takođe, crowdfunding (grupno finansiranje) je na pomolu, jer Srbija treba da usvoji Zakon o investicionom crowdfunding-u“.

Šurlan je zaključila da je podrška integraciji trenutno najveći prioritet, te da je najvažnije da bude više novih, pozitivnih odluka o azilu.

Kako bi zatvorila panel sa konkretnim koracima, Kecman je naglasila da će preporuke izbeglica biti uključene u obuke Poverenika za poslodavce. Istakla je da je saradnja između biznisa, države i organizacija ključna za primenu preporuka izbeglica.

Share on Facebook Share on Twitter