Habiba Shoaib, interno raseljena žena u Sudanu u oblasti Plavog Nila. © UNHCR/Ala Kheir
Broj prisilno raseljenih ljudi u svetu dosegao je novi istorijski rekord, pokazuje upravo objavljeni „Izveštaj o globalnim trendovima” Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Brojka od 120 miliona do maja 2024. godine predstavlja dvanaesti uzastopni godišnji rast prisilno raseljenih ljudi prouzrokovan novim i već postojećim konfliktima, kao i nemogućnošću da se razreše dugogodišnje krize. Kada se ovaj broj stavi u kontekst, to bi značilo da je broj ljudi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove usled opasnosti za sopstvenu bezbednost jednak broju stanovnika 12. najveće zemlje na svetu, otprilike veličine Japana.
Ključni faktor koji je doveo do još jednog povećanja je razarajući konflikt u Sudanu koji je doveo do raseljenja 10,8 miliona ljudi do kraja 2023. godine. U DR Kongu i Mjanmaru milioni ljudi su zbog sukoba interno raseljeni tokom prošle godine. Agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRWA) procenjuje da je do kraja prošle godine u Pojasu Gaze raseljeno 1,7 miliona ljudi (75 odsto populacije), od kojih su većina palestinske izbeglice. Sirija i dalje ostaje najveće globalno žarište kad je reč o prisilnom raseljavanju sa oko 13,8 miliona raseljenih u zemlji i van njenih granica.
„Iza ovih užasavajućih brojki koje neprestano rastu nalaze se nesagledive ljudske tragedije. Ovakva patnja mora da pokrene međunarodnu zajednicu na hitnu reakciju kako bi rešila koren problema prinudnog raseljavanja“, istakao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice.
„Krajnje je vreme da zaraćene strane počnu da poštuju osnovna pravila ratovanja i međunarodni zakon. Činjenica je da bez bolje saradnje i udruženih napora da se okončaju konflikti, kršenje ljudskih prava i klimatska kriza, brojke prisilno raseljenih ljudi će nastaviti da rastu, dovodeći do nove patnje“.
Do najvećeg povećanja ipak je došlo u kategoriji interno raseljenih, tj. ljudi koji su morali da napuste svoje domove, ali su utočište pronašli unutar granica svojih zemalja. Broj interno raseljenih dosegao je 68,3 miliona, pokazuju podaci Međunarodnog centra za praćenje internog raseljavanja, i predstavlja porast od 50 procenata u odnosu na podatke od pre samo pet godina.
Istovremeno, broj izbeglica i drugih osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita, dostigla je 43,4 miliona kada se uključe svi oni obuhvaćeni UNHCR-ovim i UNRWA-nim mandatima. Najveći broj izbeglica nalazi se u zemljama koje se graniče sa njihovim zemljama porekla. Osim toga, oko 75 odsto je utočište pronašlo u zemljama sa niskim ili srednjim dohotkom.
„Izveštaj o globalnim trendovima” pokazuje da su se širom sveta više od pet miliona interno raseljenih, kao i milion izbeglica vratili svojim kućama tokom 2023. Ove brojke pokazuju određeni napredak u pravcu održivih rešenja. Takođe, u istom periodu, što je pozitivan pomak, zabeleženo je gotovo 160.000 preseljenja u treće zemlje.
„Izbeglicama – i zajednicama koje su ih prihvatile – potrebna je solidarnost i pružena ruka podrške. Oni mogu da doprinesu, i već doprinose, društvima kada su uključeni“, dodao je Grandi. „Na isti način, prošle godine su se milioni ljudi vratili kućama što predstavlja veoma važan tračak nade. Rešenja su tu – videli smo zemlje poput Kenije koje predstavljaju lidere kada je reč o inkluziji izbeglica – ali za njihovo ostvarivanje potrebna je posvećenost.“
Izveštaj takođe sadrži novu analizu klimatske krize i kako ona sve više utiče na prinudno raseljene ljude.
Imajući u vidu ogromne izazove sa kojima se suočava 120 miliona prinudno raseljenih ljudi koji su uključeni u „Izveštaj o globalnim trendovima”, UNHCR će nastaviti da posvećeno radi na pronalaženju novih pristupa i rešenja za ljude koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove, gde god oni bili.
Izveštaj obuhvata podatke za 2023. godinu kao i za prva četiri meseca 2024. godine i dostupan je na ovoj stranici.
Share on Facebook Share on Twitter
