Ivica Dačić i Frančeska Boneli
Narodna skupština Republike Srbije
16. decembar 2021.
Završavajući uspešnu godinu, Predstavništvo UNHCR-a u Srbiji je svoj poslednji javni događaj u 2021. godini posvetilo obeležavanju dva veoma važna jubileja: 70. godišnjice Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine i 45. godišnjice rada UNHCR-a u Srbiji. Organizovana u saradnji sa Vladom Srbije, 16. decembra je u Narodnoj skupštini održana panel diskusija „70. godišnjica Konvencije o statusu izbeglica – naučene lekcije i izgledi za budućnost“. Okupila je najviše lokalne zvaničnike i ugledne predstavnice i predstavnike diplomatskog kora, akademske zajednice i civilnog društva.
Diskusiju je zvanično otvorio Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine i jedan od najuticajnijih političara u Srbiji sa najdužim stažom, a nastavljena je inspirativnim obraćanjem Džilijan Trigs (Gillian Triggs), pomoćnice Visokog komesara za zaštitu izbeglica pri UNHCR-u, putem direktnog onlajn prenosa, što je dodalo ekskluzivnosti događaja i izazvalo izuzetno pozitivne reakcije u publici. Razgovor je nastavljen izlaganjima drugih ključnih govornika, uključujući cenjene profesore prava, predstavnike EU, Saveta Evrope i resornih ministarstava, dobitnika Nansenove nagrade za Evropu, kao i šefice Predstavništva UNHCR-a u Srbiji. Zajednički imenitelj svih obraćanja bilo je nedvosmisleno priznanje Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. i značaja ovog ugovora danas.
Panel diskusija povodom 70 godina od usvajanja Konvencije o zaštiti izbeglica
Novi globalni izazovi, kao što je pandemija COVID-19, samo su ponovo potvrdili značaj i nezamenjivost odredbi Konvencije o zaštiti izbeglica. U skladu sa UNHCR-ovim strateškim pristupom podršci zemljama Zapadnog Balkana u izgradnji njihovih kapaciteta za azil, a na osnovu jednog od ključnih principa Konvencije da svako ima pravo da traži i uživa azil, u razgovoru je posebno istaknuta upravo komponenta azila.
U video obraćanju, Džilijan Trigs, pomoćnica Visokog komesara za zaštitu izbeglica, podsetila nas je da oko 26,6 miliona izbeglica širom sveta traži zaštitu van granica svojih država. Pored toga, 48 miliona ljudi je raseljeno u sopstvenim zemljama, čemu treba dodati i milione osoba bez državljanstva.
„Tokom poslednjih 10 godina, broj prisilno raseljenih se udvostručio, što je posledica dobro poznatih osnovnih uzroka, kao što su progon, nasilje, međuzajednički i drugi sukobi, degradacija životne sredine, siromaštvo i nemogućnost pronalaženja sredstava za život, nejednakost, posebno za žene i devojke, diskriminacija, prirodne katastrofe i, u ovo vreme COP 26, raseljavanje izazvano direktno ili indirektno uticajem klimatskih promena“, rekla je Džilijan Trigs, pomoćnica Visokog komesara za zaštitu izbeglica.
Obraćanje Džilijan Trigs, pomoćnice Visokog komesara za zaštitu izbeglica
Naglasak je stavljen i na istaknutu ulogu bivše Jugoslavije u usvajanju Konvencije. Naime, SFR Jugoslavija je 1959. godine potpisala Konvenciju o statusu izbeglica, čime je postala njena 23. potpisnica. Do danas je 149 zemalja sveta potpisalo Konvenciju.
Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine, je tokom svoje višedecenijske političke karijere bio glasni zagovornik podrške izbeglicama u Srbiji, pre svega Regionalnog stambenog programa, jedinstvene inicijative osmišljene da doprinese rešavanju prolongiranog raseljenja koje je pogodilo najugroženije izbeglice i raseljena lica nakon sukoba 1991-1995. na teritoriji bivše Jugoslavije.
Otvarajući konferenciju, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić uputio je čestitku povodom značajnih datuma i u ime svih građana izrazio duboku zahvalnost na predanom radu svih članica UNHCR-a i njihovih partnerskih institucija, kao i domaćih organizacija uključenih u ovu važnu humanitarnu misiju proteklih godina. „Srbija će nastaviti da pruža maksimalnu pomoć izbeglicama sve dok svaka od njih ne povrati dostojanstvene uslove za život, od krova nad glavom, školovanja i zaposlenja, do zdravstvene zaštite“, rekao je predsednik Narodne skupštine.
Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, istakla je važnost izgradnje sistema azila kao jednog od ključnih prioriteta rada UNHCR-a u našoj zemlji.
„Razvoj sistema azila jedan je od naših ključnih prioriteta. Podržavajući nadležne organe, prošli smo kroz različite faze njegovog razvoja – počev od zastupanja do usvajanja prvog Zakona o azilu Republike Srbije 2007. godine. U tome smo uspeli i zahvaljujući izdašnoj podršci donatora, uključujući EU, koja je finansirala prve UNHCR-ove projekte izgradnje azila. Od 2008. godine ostvaren je značajan napredak, a uspostavljeni pravni okvir pruža solidnu osnovu za dalje usklađivanje sa međunarodnim standardima i standardima EU, što je proces koji je u toku“, rekla je šefica Predstavništva UNHCR-a.
Mateja Norčič Štamcar, Ivica Dačić i Frančeska Boneli
Značaj izgradnje održivog sistema azila takođe je bio u središtu izlaganja Mateje Norčič Štacmar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.
„Efikasne i brze procedure azila su veoma važne kako bi se obezbedila međunarodna zaštita ljudima koji su prinuđeni da napuste svoje domove, a Srbija je mnogo napredovala u ovoj oblasti. Ove godine slavimo i 70 godina od stvaranja Evropskog pakta za ugalj i čelik, osnove EU kakvu danas poznajemo. Kao što se ove dve godišnjice poklapaju, tako se poklapa i odnos Unije kao takve i Konvencije. Zato sam ponosna što mogu da predstavljam EU na ovom događaju, s obzirom na značaj ovog dokumenta i njegovog nasleđa na evropskom kontinentu. Konvencija je imala snažan uticaj na Evropu u celini. Kako je komesarka Johanson to istakla, ‘Konvencija je nekada bila globalni odgovor na evropsku katastrofu’. Danas moramo dati evropski odgovor na globalnu vanrednu situaciju’. Danas vidimo da je Konvencija pod pritiskom. EU vredno radi na pronalaženju rešenja za probleme koji se pojavljuju“, rekla je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.
Share on Facebook Share on Twitter
