Svečanost povodom potpisivanja ugovora o DAFI stipendijama u predstavništvu UNHCR-a u Beogradu
Katja, Sebtimio, Sami i Reza u oktobru će krenuti na predavanja u slušaonicama nekoliko beogradskih fakulteta.
Početak studija, kao veliki korak u svačijem životu, za njih je još veći – usledio je nakon mnogo koraka koje su načinili ka pronalaženju zaštite i doma u Srbiji. Nakon brojnih teških trenutaka, suočavanja sa opasnošću, a potom upoznavanja sa novom sredinom, kulturom i učenjem novog jezika.
Po prvi put, izbeglice koje nisu iz regiona su upisale fakultete u Srbiji. Četvoro brucoša dobili su stipendije u okviru programa DAFI (Nemačka akademska inicijativa za izbeglice Albert Ajnštajn), zahvaljujući Vladi Nemačke, koje će im pokriti troškove studija.
Katja Katihabva Irakoze, 22-godišnja devojka iz Burundija, upisala je Hemijski fakultet. Sami Rasuli i Reza Šarifi, koji su u Srbiju došli kao deca bez pratnje iz Avganistana, ući će u učionice i ateljee Fakulteta primenjenih umetnosti, dok će 17-godišnji Libijac Sebtimio Sever Kalifa započeti studije na Ekonomskom fakultetu. Svi će studirati na srpskom jeziku.
U oktobru će i mnogi studenti u Srbiji po prvi put imati priliku da se sprijatelje sa svojim vršnjacima iz ovih zemalja, saznaju više o njihovim kulturama i – učine da se ovde osećaju kao kod kuće. Osim toga, imaće priliku da čuju inspirativne priče ovih hrabrih mladih ljudi.
„U oktobru imam dva baš važna datuma – početak studija prvog i moj rođendan, koji je petog u mesecu. Zaista predstavljaju novu fazu mog života. Upoznaću mnogo ljudi koji će postati njegov veliki deo, i zaista želim da imam dobre odnose sa svima njima. Da im ponudim, a i da dobijem pomoć i podršku kada su potrebni. Na taj način, svi možemo da budemo srećni“, kaže živahni i entuzijastični Sebtimio Sever Kalifa.
Sebtimio živi u Beogradu sa roditeljima i dva mlađa brata. Njegova porodica dobila je izbeglički status, ne samo zbog situacije u Libiji, već i zbog toga što je prepoznato da bi u toj zemlji bili u opasnosti od progona. Sebtimio je, kao i njegova braća, završio OŠ „Ivo Andrić“, a potom uspešno maturirao u Desetoj beogradskoj gimnaziji.
Sebtimio potpisuje ugovor o stipendiji
Uložio je mnogo napora da prevaziđe jezičku i druge barijere, postigne uspeh u školi i stekne prijatelje svojom pozitivnošću i otvorenošću. Vredno se pripremao za prijemni ispit za fakultet na časovima koje je obezbedio UNHCR.
„U gimnaziji sam dobio zaista široku osnovu za dalje obrazovanje”, kaže Sebtimio uz osmeh. „Moji profesori su bili odlični, i tretiran sam kao i svi ostali đaci. Oduvek su me zanimale teme kao što su berza, kriptovalute, a kada sam bio mali voleo sam informatiku. Na Ekonomskom fakultetu ove teme su povezane – postoji kurs informatike kombinovan sa ekonomijom. Fakultet mi je oduvek bio najvažniji, i stvarno je bilo olakšanje kad sam ga upisao. Sada mi predstoji rad i učenje”, zaključuje Sebtimio.
Nešto stariji od njega, 21-godišnji Reza Šarifi napustio je Avganistan kad je imao samo osam godina. Došao je u Srbiju 2017. godine. Centar za socijalni rad mu je dodelio staratelja i smešten je u Integracionu kuću „Pedro Arupe“ u Beogradu, koja pruža dom deci bez pratnje, a vodi je organizacija Jesuit Refugee Service (JRS). Reza je svoj prvi lični dokument dobio u Srbiji. U srednjoj školi „DrvoArt” imao je podršku i nastavnika i drugara iz razreda da postane što uspešniji učenik. Pokazao je veliki talenat za umetnost – počeo je da crta i slika i na taj način prevazilazi traumatična iskustva i odvojenost od svoje porodice.
Reza Šarifi bira svoje radove, zajedno sa Brankom Katić, UNHCR zastupnicom za prava izbeglica u Srbiji, i Frančeskom Boneli, predstavnicom UNHCR-a
„Nije bilo lako naučiti jezik, ni pripremiti se za prijemni ispit. Ali, uspeo sam. Veoma sam srećan zbog toga, i zbog podrške koju sam dobio u Srbiji”, naglašava Reza.
Njegov rad, kreativni duh i posvećenost prepoznati su i pre početka studija – Reza je imao sopstvenu i učestvovao u nekoliko grupnih izložbi. Išao je na časove slikanja u ateljeu slikarke Marije Kauzlarić tri godine: „Želja mi je da postanem slikar i pronađem posao. Takođe, volim da radim kao stolar, to sam naučio u srednjoj školi. U svemu što radim, volim da pomažem ljudima.”, rekao nam je Reza.
„Prvi dan na fakultetu će verovatno biti težak i malo stresan, ali siguran sam da će nakon toga sve biti lakše. Mnogo sam srećan. Upisivanje na fakultet je veliki uspeh, i veoma mi je važno. Ako ne pokušaš i ne potrudiš se, sve je teško. Čim to uradiš, sve je mnogo lakše”, kaže 20-godišnji Sami Rasuli, koji je došao u Srbiju 2016. godine.
Njegova porodica je iz Avganistana izbegla u Iran i Sami je rođen u Teheranu. Iako je živeo sa roditeljima, nije dobio lična dokumenta, što je slučaj sa mnogim izbeglicama iz Avganistana koji žive u Iranu decenijama, bez pristupa osnovnim ljudskim pravima. Baš kao njegov sunarodnik i budući kolega sa fakulteta Reza, od 2017. je smešten u „Pedro Arupeu“, kao prvi stanar ove kuće. Sami je završio osnovnu školu u Srbiji, kao i beogradsku Školu za dizajn tekstila, gde je maturirao na dizajnu odeće.
„Svako mi je pomogao i ohrabrio me na sebi svojstven način. U Integracionoj kući sam bolje naučio srpski jezika. Profesor sa kojim sam radio mi je pomogao da se pripremim za prijemni ispit, a UNHCR da pokrijem troškove”, kaže Sami.
Sami Rasuli sa svojim skicama
Pokazao je izuzetan talenat i svoje radove izlagao na školskim izložbama, kao i na Mikser festivalu u Beogradu 2020. godine. Njegova velika želja je da postane modni dizajner. Sami je mirna i strpljiva osoba, vredan student koji je potpuno fokusiran na svoje akademske ciljeve. Ali, isto tako i na ciljeve nakon studija: „Želeo bih da pokrenem svoju modnu kompaniju. Za to će biti potrebno mnogo iskustva, imam dosta toga da naučim na fakultetu, ali ću nakon toga moći to da uradim. Zamisao mi je da se zove ‘Mayy’, jer sam rođen u maju”.
Sami i Reza su imali i važnu podršku redovne profesorke Fakulteta primenjenih umetnosti mr Ljiljane Petrović, koja im je dala smernice za pripremu prijemnog ispita i dodatne korisne aktivnosti, kao što su časovi šivenja.
„Umetnost i život imaju isti imenitelj – zajedničko im je kretanje. Zavise od vremena, prostora i stanja našeg duha. Kad se čovek oslobodi, onda oscilacije dobijaju sve veći zamah. Iskreno sam zadivljena hrabrošću da tako mlade osobe kao što su Reza i Sami pređu toliko veliki i rizičan put sa jasnim ciljem da u njima potpuno nepoznatoj zemlji Srbiji, na nepoznatom jeziku sebi promene dotadašnji težak život”, kaže mr Ljiljana Petrović, koja predaje na odseku za Kostim, modulu Scenski kostim.
Katja Katihabva Irakoze je sa svojom majkom Terezom pronašla zaštitu u Srbiji. Bile su smeštene u Centru za azil u Banji Koviljači, a potom se preselile u Beograd, nakon što su dobile izbeglički status. Katja je u Burundiju završila srednju školu. Intenzivno je učila srpski i išla na časove hemije i biologije, koje je obezbedio UNHCR, kako bi se pripremila za prijemni ispit.
Za razliku od mnogih njenih vršnjaka, osim pripreme studija, imala je i druge važne uloge i odgovornosti. Katja je do nedavno radila u kol centru, pošto zna francuski jezik, kako bi obezbedila dovoljno sredstava za sebe i svoju majku. Morala je da napusti ovaj posao kako bi intenzivirala pripremu za prijemni. Isto kao i Reza, Sami i Sebtimio, odabrana je za UN volonterku u programu koji podržava inicijative usmerene na mlade Rome, izbeglice i tražioce azila.
Frančeska Boneli i Katja Katihabva Irakoze
Sve ovo dobro ilustruje Katjine lične kvalitete i posvećenost. Nažalost, teške životne okolnosti u Burundiju su je primorale da prekine obrazovanje nakon srednje škole. To je još jedan razlog da dobije odgovarajuću podršku kako bi nastavila tamo gde je stala.
Četvoro studenata kažu da je upisivanje fakulteta i početak studija za njih sigurno najvažniji korak do sada. Kao i njihovi vršnjaci, imaju brojne druge strasti i hobije. Sami voli da igra fudbal i šah, čita knjige na srpskom, persijskom i engleskom. Sebtimio piše i producira hip hop pesme: „Mislim da je u životu najvažnije da radiš ono što voliš. Kada radim sa mladim Romima i izbeglicama kao UN volonter, trudim se da im prenesem tu poruku. Jer, kada radiš to što voliš, život teče lagano i brzo, ali je svaki trenutak vredan i važan“.
Na svečanosti povodom potpisivanja ugovora o DAFI stipendijama, studentima su čestitali predstavnica UNHCR-a u Srbiji i predstavnici nemačke ambasade i Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
„Stipendija je nazvana po Albertu Ajnštajnu, koji je takođe bio izbeglica i postigao je mnogo toga. To bi trebalo da posluži kao inspiracija za Samija, Katju, Rezu i Sebtimija. Veoma smo ponosni na njih, kao i na dugu tradiciju stipendije i činjenicu da je Srbija članica DAFI porodice”, rekao je Daniel Mohseni, predstavnik nemačke ambasade u Srbiji, na događaju u sedištu UNHCR-a u Srbiji.
„Budućnost zove i svi vi ste odgovorili na pravi način, time što ste odabrani za studije sa DAFI stipendijama. UNHCR vam čestita na tome, navija za vas i stoji uz vas”, naglasila je Frančeska Boneli, UNHCR predstavnica u Srbiji. Ona se zahvalila Vladi Nemačke i svim fakultetima na podršci, i dodala da DAFI program predstavlja prekretnicu u obrazovanju izbeglica u Srbiji: „UNHCR će nastaviti da identifikuje izbeglice i tražioce azila u Srbiji kojima je potrebna podrška u pristupu visokom obrazovanju“.
Republika Srbija je u procesu uključivanja izbeglica i tražioca azila u obrazovanje ostvarila zavidne rezultate do sada. Vlada Srbije je na Svetskom forumu izbeglica 2019. godine naglasila svoju potpunu posvećenost uključivanju dece i mladih iz izbegličke populacije u visoko obrazovanje. UNHCR, zajedno sa svojim partnerima, snažno zagovara ostvarenje ovog cilja i u tome pruža podršku nadležnim institucijama, kako bi svi zajedno omogućili mnoge nove, velike korake u životima onih koji su bili primorani da napuste svoje domove.
Share on Facebook Share on Twitter
