Београд, 6. јул 2021. године – Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), Министарство државне управе и локалне самоуправе и Заштитник грађана Републике Србије представили су данас резултате заједничке сарадње у искорењивању ризика од апатридије у Србији као и резултате законодавних промена спроведених ради спречавања поновног појављивања апатридије.
Представљени су и резултати најновијег истраживања УНХЦР-a „Лица у ризику од апатридије у Србији – Преглед тренутног стања и препоруке за будућност“ које је спровела агенције ЦеСИД у периоду од октобра до новембра 2020. године.
Апатридија погађа најугроженије чланове ромске заједнице у Србији. УНХЦР ради са рањивим интерно расељеним и домицилним Ромима који нису уписани у матичне књиге рођених или су без документа од 2004. године. Препознавши потребу за заједничким, мултисекторским приступом, УНХЦР је 2012. године потписао први трипартитни Споразум о разумевању са Министарством државне управе и локалне самоуправе и Заштитником грађана Републике Србије. Оваква иницијатива је довело до суштинских законских промена што је резултирало смањењем броја лица у ризику од апатридије. Стране потписнице су 2019. године потписале други Споразум о разумевању у циљу решавања преосталих проблема у овој области.
УНХЦР је финансирао спровођење истраживања о апатридији како би се прикупили подаци о Ромима, Ашкалијама и Египћанима (РАЕ) који без личних докумената живе у неформалним насељима широм Србије. Истраживање је спроведено на узорку од 1807 домаћинстава (9248 особа) и указало је на 253 особе без уписане чињенице рођења; 275 особа чије држављанство Републике Србије није потврђено; 1032 особе без личне карте; и 2072 особе које немају пријављено пребивалиште или боравиште. Број особа у ризику од апатридије у популацији која живи у неформалним насењима је пао за мало више од 1100 што је значајан напредак од 42% у односу на 2015. годину.
Франческа Бонели, шефица Представништва УНХЦР-а у Србији, рекла је: „Започели смо последњу фазу решавања проблема особа у ризику од апатридије у Србији. Захваљујући континуираној сарадњи са властима Републике Србије решићемо најважнија преостала питања, пре свега уклањање законских празнина и обезбеђивање тренутне регистрације рођења за децу родитеља којима још увек недостају лична документа“. „УНХЦР остаје посвећен наставку ове одличне сарадње и заједничком раду како би се решили преостали проблеми особа без личних докумената и како би им се омогућио приступ основним правима“, додала је Бонели.
„С обзиром на напредак који је постигнут до данас, Република Србија је једна од земаља које би могле да у потпуности искорене апатридију до 2024. године, чак и раније. У извештају Представништва УНХЦР у Србији из марта 2019. године, наводи се да су постигнућа Србије у превенцији и смањењу броја лица без држављанства изванредна, као и да нека од решења која су примењена у Србији представљају примере добре праксе у другим државама региона и шире”, навела је министарка Обрадовић, додавши да је ово препознато и у процесу напретка Републике Србије на путу прикључења Европској унији.“
Коментаришући деценијску сарадњу са УНХЦР-ом на решавању проблема лица у ризику од апатридије, Зоран Пашалић, Заштитник грађана Републике Србије изјавио је да је институција којом руководи дала велики допринос у смањењу броја људи који су у ризику од апатридије у Републици Србији. „Сталним залагањем Заштитника грађана, посебно теренским посетама неформалним насељима у којима живе, број особа у ризику од апатридије је значајно смањен. Наставићемо са праксом теренских посета како би се особама у ризику од апатридије што хитније и ефикасније омогућило да дођу у посед личних докумената и како би се њихов број свео на минимум или у потпуности анулирао“, рекао је Заштитник грађана Зоран Пашалић.
Широм света апатридиja има погубан утицај на животе више од 10 милиона људи који не могу да остваре своја основна права, а право на држављанство, регистрацију рођења, образовање и имовину су само нека од њих. Ова појава се јавља из различитих разлога, укључујући дискриминацију одређених етничких или верских група или дискриминацију на основу пола, затим услед појаве нових држава и преношења територија између постојећих држава, због законодавних празнина и сукоба закона о држављанству, као и компликованих административних процедура.
За више информација на ову тему, молимо вас да контактирате:
УНХЦР Представништво у Србији: Драган Вукотић [email protected] 063/434 527
Министарство државне управе и локалне самоуправе: Министарство државне управе и локалне самоуправе | (mduls.gov.rs)
Заштитник грађана Републике Србије: Биљана Живанчевић [email protected] 066/8768 587
Share on Facebook Share on Twitter
