Congolese asylum-seekers line up to undergo security and health screening in Zombo, near the border between Uganda and the Democratic Republic of Congo. ; In July 2020, UNHCR, the Government of Uganda and partners mounted an emergency operation in the Zombo district to receive thousands of asylum-seekers stranded in no-man's land between Uganda and the Democratic Republic of the Congo (DRC) since late-May. The Guladjo and Mount Zeu border points have been opened for three days to receive civilians who are among an estimated 45,000 people displaced by militia violence in eastern DRC. Like many countries, Uganda closed its borders in March to contain the spread of COVID-19. Upon arrival at the border, all asylum-seekers underwent security and health screening. Vulnerable individuals were identified and fast-tracked for assistance. Mandatory 14-day quarantine and COVID-19 testing is being carried out at Zewdu Farm Institute, where arrivals are being registered and given food and basic aid.
UNHCR, Agencija za izbeglice UN-a, danas poziva svetske lidere da intenziviraju aktivnosti na jačanju mira, stabilnosti i saradnje kako bi zaustavili i preokrenuli gotovo decenijski trend rastućeg raseljenja uzrokovanog nasiljem i progonom.
Uprkos pandemiji, broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava u 2020. godini popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema najnovijem godišnjem izveštaju UNHCR-a „Globalni trendovi“, koji je objavljen danas u Ženevi. Ovo predstavlja dodatno povećanje od 4% povrh već rekordnih 79,5 miliona koliko ih je bilo na kraju 2019. godine.
Izveštaj pokazuje da je do kraja 2020. godine bilo 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelanaca raseljenih u inostranstvo. Još 48 miliona ljudi bilo je interno raseljeno unutar vlastitih zemalja. Dodatnih 4,1 miliona su bili tražioci azila. Ove brojke ukazuju da su ljudi, uprkos pandemiji i pozivima na globalni prekid vatre, nastavili da beže iz svojih domova zbog sukoba.
„Iza svakog broja stoji osoba prisiljena da napusti svoj dom i priča o raseljavanju, oduzimanju imovine i patnji. Oni zaslužuju našu pažnju i podršku, i to ne samo kroz humanitarnu pomoć, već i pronalaženje rešenja za njihove nedaće.“
„Iako Konvencija o izbjeglicama iz 1951. godine„ i „Globalni ugovor o izbjeglicama“ pružaju pravni okvir i sredstva za odgovor na raseljavanje, potrebna nam je mnogo veća politička volja za rešavanje sukoba i progona koji primoravaju ljude na beg na prvom mestu“, izjavio je Visoki komesar UN-a za izbjeglice, Filippo Grandi.
Devojčice i dječaci mlađi od 18 godina čine 42% svih prisilno raseljenih osoba. Oni su naročito ranjivi, posebno kada se kriza nastavlja iz godine u godinu. Prema novim procenama UNHCR-a, gotovo milion dece rođeno je u izbeglištvu u periodu između 2018. i 2020. godine. Moguće je da će mnoga od njih ostati izbeglice i u godinama koje dolaze.
„Tragedija rađanja tolikog broja dece u egzilu trebalo bi da bude dovoljan razlog za ulaganje mnogo većih napora na sprečavanje i okončanje sukoba i nasilja“, izjavio je Grandi.
U izveštaju se takođe napominje da je na vrhuncu pandemije 2020. godine više od 160 zemalja zatvorilo svoje granice, a 99 država nije napravilo nikakav izuzetak za ljude koji traže zaštitu. Ipak, poboljšanim merama – poput medicinskih pregleda na granicama, zdravstvenih potvrda ili privremenog karantina po dolasku, te pojednostavljenih postupaka registracije i intervjua na daljinu, sve je više zemalja pronalazilo načine da osiguraju pristup azilu, istovremeno pokušavajući da zaustave širenje pandemije.
U Srbiji trenutno boravi oko 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je 4.500 smešteno u centrima kojima upravlja država. Iako se kretanje ljudi koji traže međunarodnu zaštitu nastavilo i tokom pandemije, UNHCR sa zadovoljstvom naglašava da je Srbija držala svoje granice otvorenima i nastavila da na delu pokazuje solidarnost i posvećenost njihovoj zaštiti i inkluziji. U isto vreme, sprovode se stambena rešenja za preostale, najugroženije izbeglice iz perioda 1992-95. godina, kao i za interno raseljena lica i preostali mali broj osoba izloženih riziku od apatridije.
„Rešenja zahtevaju da globalni lideri i uticajni ljudi ostave po strani svoje razlike, okončaju egoistički pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i osiguranje poštovanja ljudskih prava“, izjavio je Grandi.
Izveštaj UNHCR-a „Globalni trendovi u 2020. godini“ – osnovni podaci:
82,4 miliona ljudi je prisilno raseljeno u celom svetu (79,5 miliona u 2019) – porast od 4%
26,4 miliona izbeglica (26,0 miliona u 2019) uključujući:
20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a (20,4 miliona u 2019)
5,7 miliona palestinskih izbeglica pod mandatom UNRWA-e (5,6 miliona u 2019)
48,0 miliona interno raseljenih lica (45,7 miliona u 2019)
4,1 milion tražilaca azila (4,1 milion u 2019)
3,9 miliona Venecuelaca raseljenih u inostranstvo (3,6 miliona u 2019)
2020. godina je deveta godina kontinuiranog rasta prisilnog raseljavanja u celom svetu. Danas je 1% čovečanstva raseljeno, a broj prisilno raseljenih osoba dvostruko je viši nego 2011, kada ih je ukupno bilo nešto manje od 40 miliona.
Više od dve trećine svih ljudi koji su pobjegli u inostranstvo dolazi iz samo pet zemalja: Sirije (6,7 miliona), Venecuele (4,0 miliona), Afganistana (2,6 miliona), Južnog Sudana (2,2 miliona) i Mianmara (1,1 milion).
Ogromnu većinu izbeglica u svetu – gotovo devet od 10 izbeglica (86%) – prihvataju susedne zemlje iz kriznog regiona i zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Najnerazvijenije zemlje pružile su azil za ukupno 27% ovih ljudi.
Turska je sedmu godinu zaredom prihvatila najviše izbeglica u svetu (3,7 miliona), a slede Kolumbija (1,7 miliona, uključujući Venecuelance raseljene u inostranstvo), Pakistan (1,4 milion), Uganda (1,4 milion) i Nemačka (1,2 miliona).
Nerešeni zahtevi za azil globalno su ostali na nivou iz 2019. godine (4,1 milion), ali su države i UNHCR kolektivno registrovali oko 1,3 miliona pojedinačnih zahteva za azil, što je milion manje nego 2019. godine (43% manje).
Dodatne informacije / prateći multimedijski materijali:
Izveštaj UNHCR-a „Globalni trendovi“ i prateći multimedijski paket dostupni su na našoj stranici: https://www.unhcr.org/unhcr-global-trends-2020-media-page-60be2dd14. Izveštaj je zabranjeno objaviti prije 0500 GMT, 18. juna 2021.
Napomena:
UNHCR-ov izveštaj „Globalni trendovi“ objavljuje se paralelno sa godišnjim „Globalnim izveštajem“– https://reporting.unhcr.org/publications#tab-global_report – u kojem se izveštava o programima i aktivnostima koje UNHCR preduzima na rešavanju potreba svih onih koji su prisiljeni da beže iz svojih domova, kao i identifikovanih populacija bez državljanstva u svetu.
Za više informacija:
U Srbiji, Mirjana Milenkovski, [email protected], +381 63 275 154
U Ženevi, Shabia Mantoo, [email protected], +41 79 337 76 50
Share on Facebook Share on Twitter
