Arsalan pokazuje poster na radionici o rizicima od eksploatacije i trgovine ljudima, Beograd, Srbija. Učesnici radionice su deca bez pratnje. © UNHCR/Shubuckl
Program vršnjačke edukacije u Srbiji pomaže ugroženoj deci bez pratnje da se zaštite od nasilja i eksploatacije na dugom putu do bezbednosti.
Arsalan* je, iz prve ruke, spoznao rizike od nasilja i eksploatacije. U prodavnicu u kojoj je radio u Kabulu, glavnom gradu Avganistana, često su upadale oružane grupe i pretile da će ga ubiti.
Kada je pobegao iz zemlje u potrazi za sigurnošću, viđao je krijumčari kako tuku i maltretiraju drugu decu koja su sama bežala iz svojih domovina. A on sam imao je trada tek 16 godina. Danas je tražilac azila u Srbiji. Na osnovu svojih iskustava, drži kurs za mlade, koji su, kao i on, sami putovali tražeći utočište.
„Pokušavam da svoje znanje prenesem vršnjacima u centru za azil u Krnjači [u okolini glavnog grada Beograda] … Siguran sam da će im biti korisno,” kazao je.
Tokom 16 predavanja raspoređenih u periodu od tri meseca, učesnici iz nekoliko zemalja uče o svojim pravima, o tome kako da prepoznaju zlostavljanje i kome da se obrate za pomoć. Obuka se sastoji i iz predavanja o trgovini ljudima, eksploataciji i diskriminaciji, kao i o značaju reproduktivnog zdravlja.
Kada završe obuku, otvara im se mogućnost da postanu vršnjački edukatori kao Arsalan. „Kada sam se prošle godine prijavio za obuku, nisam ništa znao o rodno zasnovanom nasilju, rodnim normama ili pravima LGBTI osoba,” kaže Arsalan, koji sada ima 19 godina.
„Obuka je bila korisna, primeri laki za razumevanje, a naše diskusije energične.”
Nedavno se nekolicina učesnika poslednje obuke sasatala da porazgovara o tome šta su naučili i kako bi mogli da obogate predavanja. Dogovorili su se da organizuju predavanja za vršnjake u centrima i domovima za decu bez pratnje uz više vizuelnih materijala.
Reagujući na porast broja dece bez pratnje koja dolaze u Srbiju, Agencija UN za izbeglice je, u saradnji sa Danskim savetom za izbeglice, Centrom za kriznu politiku i reagovanje i Centrom za istraživanje i društveni razvoj IDEAS, započela ovaj pilot projekat 2018. godine.
Tokom 2020. godine, u Srbiju je došlo oko 2.000 dece bez pratnje, što predstavlja nagli pad u odnosu na prethodni period, verovatno delimično uzrokovan pandemijom kovida 19. Godinama pre toga, beležen je porast broja dece bez pratnje. Najviše ih je dolazilo iz Avganistana, a Sirijci su činili drugu najveću grupu dece.
Ranijih godina, mnogi su smatrali Srbiju zemljom tranzita i nadali se da će stići do severne Evrope. Međutim, situacija se menja. Cilj obuke je da pomogne mladim ljudima da obrade situacije koje su doživeli tokom puta, ali i da ih informiše o rizicima skopčanim sa daljim kretanjem uključujući eksploataciju i zlostavljanje u rukama krijumčara.
„Vršnjački edukatori kao Arsalan su najpozvaniji da govore o tim rizicima i prednostima ostanka u Srbiji,” kaže Ljubimka Mitrović, pravnica u Odeljenju za zaštitu izbeglica u UNHCR-u u Srbiji.
Obično su ove vrste obuka usmerene na devojke i mlade žene, ali predavanja za dečake su od vitalnog značaja jer se time doprinosi njihovoj integraciji, rekla je Bojana Balević, koordinatorka projekta u Danskom savetu za izbeglice koja već deset godina radi na ovim temama.
Procenat dece bez pratnje koja ostaju u Srbiji pre nego da nastave put ka drugim zemljama je u porastu. To je, delom, rezultat mogućnosti koje im se otvaraju u samoj Srbiji, ali i zbog kontrola na granicama koje obeshrabruju dalje kretanje.
Dvadesetogodišnji Karoh, Kurd iz Iraka koji je u Srbiju stigao pre četiri godine, a izbeglički status dobio 2019, obučen je za vršnjačkog edukatora i sada se priključuje naporima da objasni novopridošlima zbog čega im ne savetuje da putuju dalje.
„Gotovo svaki dan razgovaram sa svojim sunarodnicima i drugima u centrima.
Kažem im da će biti vraćeni u Srbiju ma koju granicu da pokušaju da pređu. Mogu da borave u nekom od centara i da dobiju sve što im je potrebno,”kaže on.
„Pandemija kovida 19 povećala je rizike skopčane sa trgovinom ljudima kojima su izloženi mladi, jer ih, između ostalog, čini i više ekonomski zavisnima”, rekla je Džilian Trigs, pomoćnica Visokog komesara UN za izbeglice za pravnu zaštitu.
„Oni koji su suočeni sa gubitkom izvora zarade i krajnjim siromaštvom mogu biti na meti trgovaca ljudima koji beskrupulozno iskorišćavaju njihov težak položaj i profitiraju od njega,” dodala je Trigs.
Trenutno Arsalan iščekuje odluku o svom zahtevu za azil. U međuvremenu koristi svoje znanje Farsija i Srpskog i radi kao prevodilac u Centru za kriznu politiku i reagovanje.
„Želeo bih da nastavim da radim … da naučim neki zanat i postanem samostalan. Istovremeno bih voleo da postanem član nekog od lokalnih horova, možda čak i da dobijem ulogu u nekom lokalnom filmu,” kaže.
*Ime dečaka je promenjeno iz bezbednosnih razloga
Share on Facebook Share on Twitter
