Izveštaj koji je UNHCR danas objavio pokazuje da je broj izbeglica, tražilaca azila i interno raseljenih lica u svetu prešao 50 miliona, po prvi nakon Drugog svetskog rata.
Godišnji izveštaj UNHCRa Globalni Trendovi odnosi se na raseljavanje stanovništva tokom 2013. godine, a zasniva na podacima koje prikupljaju vlade, nevladine organizacije i druge organizacije. Izveštaj pokazuje da je krajem 2013. godine u svetu živelo 51,2 miliona prisilno raseljenih lica – čak šest miliona više u odnosu na 2012. godinu kada ih je, prema izveštaju bilo 45,2 miliona.
Ovaj ogroman porast uzrokovan je uglavnom ratom u Siriji, zbog koga je krajem prošle godine 2,5 miliona ljudi bilo primorano na izbeglištvo i 6,5 miliona lica na raseljavanje unutar te zemlje. Novo raseljavanje stanovništva dogodilo se i u Africi, pre svega u Centralnoafričkoj Republici, a krajem 2013.godine i u Južnom Sudanu.
„Svedoci smo ogromne cene nezustavljanja ratova ili neuspeha da se reše ili spreče novi sukobi,“ rekao je Antonio Gutereš, Visoki komesar UN za izbeglice. „Mir je danas u opasnom deficitu. Humanitarni radnici mogu da pruže palitativnu pomoć, ali neophodna su nam politička rešenja. Bez politčkih rešenja, nastaviće da postoje alarmantni nivoi sukoba i masovna stradanja stanovništva o kojima svedoče ove brojke.“
Broj prisilno raseljenih širom sveta – 51,2 miliona – predstavlja ogroman broj ljudi kojima je potrebna pomoć, sa implikacijama kako za budžete za inostranu pomoć u svetu donatorskih naroda, kao i za kapacitete za apsorpciju i zbrinjavanje u zemaljama koje se nalaze na prvim linijama izbegličkih kriza.
„Potrebno je da međunarodna zajednica prevaziđe razlike i nađe rešenja za sukobe koji danas haraju u Južnom Sudanu, Siriji, Centralnoafričkoj Republici i na drugim mestima. Netradicionalni donatori moraju statio rame uz rame sa tradicionalnim donatorima. Broj raseljenih u svetu danas je na nivou ukupnog broja stanovnika zemalja poput Kolumbije ili Španije, Južne Afrike ili Južne Koreje,“ rekao je Gutereš.
Izbeglice
Podaci o broju raseljenih dati u izveštaju Globalni trendovi odnose se na tri grupe – izbeglice, tražioce azila i interno raseljene. Od toga, broj izbeglica u svetu dostigao je 16,7 miliona, od kojih za 11,7 miliona brine UNHCR a ostali registruje naša sestrinska organizacija Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i radove za Palestinu (UNRWA). Sami po sebi, ovi podaci su najviši koje je UNHCR zabeležio još od 2001. godine. Uz to, više od polovine izbeglih lica o kojima je UNHCR brinuo krajem 2013. godine (6,3 miliona) su već više od pet godina u egzilu.
Opšte uzevši, najveće izbegličke populacije o kojima brine UNHCR prema zemlji porekla su Avganistanci, Sirijci i Somalijci – koji zajedno čine više od polovine ukupnog broja izbeglica u svetu. Istovremeno, Pakistan, Iran i Liban primili su više izbeglica nego druge zemlje.
Po regionu, najveći broj izbeglica – 3,5 miliona ljudi – nalazi se u Aziji i u Pacifičkom regionu. Subsaharska Afrika je pružala utočište za 2,9 miliona izbeglica a Bliski istok i Severna Afrika 2,6 miliona izbeglica.
Tražioci azila
Tokom 2013. godine 1,1 milion lica podneo je zahteve za azil, većina u razvijenim zemljama (Nemačka je 2013.godine postala najveći pojedinačni primalac novih zahteva za azil). Rekordnih 25.300 zahteva za azil podnela su deca odvojena od svojih roditelja ili deca bez roditeljske pratnje. Sirijci su podneli 64.300 zahteva – više nego državljani bilo koje druge zemlje, a slede tražioci azila iz DR Konga (60.400) i Mijanmara (57.400).
Interno raseljenje
Broj interno raseljenih – ljudi primoranih da beže iz svojih domova ali u granicama sopstvenih zemalja – dostigao je rekordnih 33,3 miliona, što je veći porast nego unutar bilo koje druge grupe kojom se bavi izveštaj Globalni trendovi. Za UNHCR i druge humanitarne aktere, pružanje pomoći ovim ljudima predstavlja poseban izazov, jer se mnogi od njih nalaze u ratnim zonama u koje je teško dopremiti humanitarnu pomoć, a gde im nije dostupna međunarodna zaštita koju uživaju izbeglice.
Rešenje za pojedince
Deo rada UNHCRa odnosi se na traženje dugoročnih rešenja za lica koja su prisilno raseljena. Tamo gde je to moguće, rešenja se ostvaruju kroz dobrovoljni povratak, no postoje i druge mogućnosti poput lokalne integracije ili preseljenja u treće zemlje. Četvrti najniži nivo povratka izbeglica u poslednjih 25 godina – 414.600 ljudi – zabeležen je 2013. godine. Oko 98.400 izbeglica preseljeno je u 21 zemlju. Potpuni podaci o broju interno raseljenih lica koji su se lokalno integrisali ili vratili svojim domovima nisu bili dostupni za ovaj izveštaj, iako se 1,4 miliona interno raseljenih lica vratilo svojim kućama u zemljama u kojima UNHCR radi sa IRL.
Apatridija
Broj lica bez državljanstva u svetu nije uračunat u broj od 51,2 miliona prisilno raseljenih lica (obzirom da apatridija ne znači nužno i raseljenost). Apatridiju je i dalje teško precizno kvanitifikovati, kako zbog inherentnih problema koje vlade i UNHCR imaju pri registraciji broja ljudi kojima nedostaju državljanstvo i lična dokumenta, tako i zbog toga što neke zemlje ne prikupljaju podatke o stanovništvu koje ne smatraju svojim državljanima. Za 2013.godinu, kancelarije UNHCRa širom sveta izvestile su o približno 3,5 miliona lica bez državljanstva. Međutim, procenjuje se da je ovo tek jedna trećina ukupnog broja apatrida u svetu.
Kontakti za medije:
Ženeva
Adrian Edwards – Head of Media and Content +41 79 557 9120 [email protected]
Beograd
Mirjana Milenkovski – Odeljenje za odnose sa javnošću + 381 11 3082 103; 063 227 965 [email protected]
Share on Facebook Share on Twitter
