Broj izbeglica koje stižu na grčka ostrva nastavlja da raste. U proseku, 1000 osoba ljudi dnevno stiže. Od početka godine, u Grčku je morem stiglo 77.100 ljudi (podatak od 3. jula). Blizu 60% onih koji su stigli preko mora su izbeglice iz Sirije, dok drugi dolaze iz Avganistana, Iraka, Eritreje i Somalije. Grčka se sada suočava sa nezapamćenom vanrednom izbegličkom krizom.
U utorak ujutru, brod koji je krenuo iz Turske sa oko 40 izbeglica potonuo je između grčkih ostrva Agatonisi i Farmakonisi. Prema izjavama grčke Priobalne straže, grčke i turske službe spasavanja na moru spasile su 19 osoba. Osmoro ih je spasla grčka Priobalna straža, 11 Priobalna straža Turske. Pronađena su tela pet utopljenika, dok se za oko 16 osoba još uvek traga i strahuje da su se udavile.
Nestabilna ekonomska situacija u Grčkoj, u kombinaciji sa sve većim brojem pridošlica, nameće veliki pritisak na male ostrvske zajednice, kojima nedostaju osnovna infrastruktura i usluge da bi mogle adekvatno da odgovore na narastajuće humanitarne potrebe. Broj ljudi koji pristiže je sada toliko veliki da, uprkos svim naporima, vlasti i lokalne zajednice više nisu u stanju da se izbore same. Potreban je hitan odgovor Evrope pre nego se situacija još više pogorša.
Na severnom egejskom ostrvu Lezbos, broj pridošlica daleko prevazilazi kapacitet centra za identifikaciju u Moriji kojim rukovodi policija. Trenutno, više od 3.000 izbeglica živi u teškim uslovima u improvizovanom smeštaju Kara Tepe, a 1.000 osoba kampuje izvan objekta u Moriji. Nedostaju odgovarajuća medicinska pomoć, tekuća voda, sanitarne usluge i sklonište od visokih temperatura. UNHCR je prethodno izrazio zabrinutost za zdravlje izbeglica, među kojima trudnica i dece, koji su primorane da pešače čak do 60 km preko planina da bi stigle do glavnog ostvrskog gradića Mitilin. UNHCR pozdravlja nedavne amandmane zakona u Grčkoj kojima će osobe koje prevoze iregularne pridošlice izuzeti od sudskog gonjenja pod određenim uslovima i spreman je da vlastima pomogne da nađu rešenje za problem transporta.
UNHCR je, preko svog izvršnog partnera METAction, stavio policiji privremeno na raspolaganje prevodioce da bi se ubrzao proces registracije na ostvrvu Lezbos koje i dalje prima najveći broj izbeglica. Na ostrvu Samos, ove nedelje je obustavljena distribucija hrane usled kašnjenja u isplati dobavljača i novčanih problema. Vojska se privremeno uključila da bi osigurala kontinuiranu distribuciju hrane. Na nekim ostrvima, uključujući i Samos, raste napetost u smeštajnim objektima, a uska grla u procesu registracije dovela su do dužeg vremena čekanja u sve gorim uslovima.
Uprkos teškom položaju u kome se nalaze mnogi Grci, oni su većinom gostoprimljivi i velikodušni prema izbeglicama. Zajednice koje su organizovale organizacije civilnog društva, uključujući i lokalnme NVO i volonteri, mala preduzeća i turisti nadgledaju prikupljanje i distribuciju hrane, vode, odeće i čak osnovnu zdravstvenu pomoć. Jednom kada su prebačeni u Atinu, izbeglice su suočene sa istim izazovima, dok smeštajni kapaciteti Grčke drastično ne uspevaju da zadovolje potrebe.
UNHCR je angažovao dodatno ljudstvo na pet lokacija u regionu istočnog Egeja da bi pružio savete i pomoć pridošlicama i zbrinjavanje dece bez roditeljske pratnje i osoba sa posebnim potrebama. U vidu interventne pomoći zadovoljvanju humanitarnih potreba, UNHCR distribuira, preko svog partnera Agkalije i opštine Lezbos, vodu za piće i energetske table. Sada je potrebna koordinacija sa drugim humanitarnim akterima da bi se obezbedio adekvatan odgovor na potrebe izbeglica u tesnoj saradnji sa grčkim vlastima.
Većina izbeglica koja stiže u Grčku ide dalje u pokušaju da stigne do zemalja u zapadnoj i severnoj Evropi preko regiona Zapadnog Balkana. Zemlje u ovom regionu poput Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM) i Srbije, suočavaju se sa dramatičnim porastom broja izbeglica. U prvoj polovini ove godine, oko 45.000 ljudi tražilo je azil u ovom regionu. To predstavlja porast broja podnetih zahteva za azil od blizu 900% u odnosu na isti period 2014. godine. Međutim, to je tek deo izbeglica koje ulaze u ove dve zemlje, dok većina nastavlja direktno ka Mađarskoj i dalje na sever. Procenjuje se da polovina izbeglica koje prolaze kroz region ostaje neregistrovana od strane nadležnih organa, i izložena nasilju i zloupotrebama od strane krijumčara i kriminalnih grupa. Broj ljudi koji svakodnevno prelazi iz Grčke u BJRM i Srbiju je tokom juna porastao sa 200 na 1.000. Više od 90 % onih koji putuju ovim pravcem dolazi iz zemalja koje proizvode izbeglice, pre svega Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje i Somalije.
Kao i u slučaju Grčke, kapaciteti ovih zemalja da efikasno odgovore na vanrednu situaciju teško su preopreterćeni. Dok vlasti pokušavaju da ublaže situaciju uspostavljanjem objekata za prihvat i procesuiranje izbeglica, UNHCR je zabrinut zbog izveštaja da granična policija sprečava ulazak izbeglica. U nekim slučajevima, izbeglice su navodile da neki policijski službenici pribegavaju sili i guraju ih natrag u ruke krijumčara. Zatvaranje granica nije rešenje, kao ni planovi vlade Mađarske da podigne ogradu duž granice sa Srbijom. Izveštaji o prisilnom vraćanju izbeglica sa granica Srbije i BJRM i BJRM i Grčke zabrinjavaju, jer takva praksa izlaže izbeglice dodatnim rizicima i u suprotnosti je sa pravnim obavezama država. Izbeglice, uključujući žene i malu decu, često završavaju napuštene duž granica, bez zaštite i pristupa osnovnim uslugama poput hrane, vode i higijenskih sredstava.
Ova situacija zahteva zajednički i dalekosežni odgovor zasnovan na načelima humanosti, pristupa zaštiti i istinske solidarnosti i podele odgovornosti, kako u okviru EU tako i u zemljama van EU. Evropa bi trebalo da se ponaša u skladu sa svojom tradicijom u tom smislu. UNHCR pozdravlja obnovljeno opredeljenje zemalja članica EU da presele još 20.000 izbeglica u EU. UNHCR se nada će uskoro biti završene i pojedinosti preseljenja unutar EU 40.000 ljudi koji imaju potrebu za zaštitom, kao dokaz solidarnosti sa onim zemljama EU kao što je Grčka koje se suočavaju sa nezapamćenim brojem izbeglica. Ovi predlozi – čak iako su skromni u odnosu na potrebe – predstavljaju važne prve korake ka takvom sveobuhvatnom pristupu. Kako potrebe rastu, ove mere je potrebno proširiti. Hitno je potrebno uložiti veće napore da se povećaju bezbedni i legalni načini da ljudi stignu do zaštite u Evropi, da se unaprede uslovi prijema i azilni sistemi, pokaže solidarnost sa zemljama u koje dolazi veliki broj izbeglica, pruži pomoć državama u neposrednom susedstvu Evropske unije (pre svega Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Srbiji) i da se reše osnovni razlozi prisilnog raseljavanja. Da bi se ostvarili ovi ciljevi, UNHCR je spreman da sarađuje sa zemljama članicama EU i institucijama, kao i sa drugim partnerima.
Share on Facebook Share on Twitter
