UNHCR je uvažio Izjavu šefova država i vlada EU i Turske, usvojenu prethodne večeri, i izražava zabrinutost u vezi sa pojedinim aspektima predloga.
Turska je domaćin za blizu 3 miliona izbeglica i već godinama daje ogroman doprinos u rešavanju ovog problema, a nedavno je usvojila i propise vezane za rad sirijskih izbeglica. Međutim, usled veličine zadatka, Turska se još uviek bori da odgovori na osnovne potrebe sve veće populacije Sirijaca u Turskoj. Pozdravljamo finansijski doprinos EU za podršku Turskoj i izbegličkim zajednicama u Turskoj.
Što se tiče Izjave objavljene juče nakon sastanka EU i Turske, UNHCR naglašava nije strana u toj Izjavi, niti je upućen u sve detalje i modalitete implemetnacije.
Prema onome što je, navodno, dogovoreno, zabrinuti smo svakim dogovorom koji sadrži nasumičan povratak svih osoba iz jedne zemlje u drugu, bez dovoljno definisanih mera zaštite izbeglica u skladu sa međunarodnim obavezama.
Tražioca azila bi trebalo vratiti u treću državu, samo (a) ako odgovornost za procenu merituma određenog zahteva za azil preuzme treća država; (b) ako se poštuje zabrana vraćanja tražioca azila u zemlju porekla; (c) ako će osoba moći da traži i, ako joj se udeli utočište ili subsidijarna žaštita, uživa azil u skladu s prihvaćenim međunarodnim standardima, te ima pun i delotvoran pristup obrazovanju, radu, zdravstvenoj nezi i, ukoliko je potrebno, socijalnoj pomoći.
Svaki mehanizam prema kojem se prebacuje odgovornost za procenu zahteva za azil mora biti pravno utemeljen. Potrebno je uspostaviti sistem profilisanja pre vraćanja osoba, kako bi se identifikovale kategorije povišenog rizika koje možda nisu pogodne za povratak, čak i ako su zadovoljeni gore navedeni uslovi.
Pojedinosti u vezi sa ovim merama zaštite bi trebalo razjasniti pre sledećeg sastanka Saveta EU koji će se održati 17. marta 2016. godine.
Što se tiče preseljenja, pozdravljamo, naravno, svaku inicijativu koja podstiče regularne puteve za prihvat izbeglica u velikom broju iz svih susednih zemalja u regionu – ne samo iz Turske i ne samo sirijskih izbjeglica – u trećim zemljama. Brojke na koje se Evropa obavezala su, međutim, i dalje vrlo male u poredjenju sa potrebama (tj. 20.000 mesta u roku od 2 godine na dobrovoljnoj osnovi). Važno je raditi i na olakšavanju spajanja porodica, pa se nadamo da će se pojedinci koji će biti vraćeni u Tursku, a koji imaju specifične potrebe vezane za preseljenje, kao što je spajanje sa porodicom, biti razmotreni za progarame preseljenja/prijema u EU.
Sastanak na visokom nivou o globalnoj podeli odgovornosti putem legalnih načina za prijem sirijskih izbjeglica, koji će se održati u Ženevi 30. marta, biće dobra prilika da se stavi naglasak na ovaj važan aspekt podele odgovornosti, pa se nadamo i konkretnim obećanjima.
Share on Facebook Share on Twitter