Dok danas rat u Siriji dolazi do još jedne sumorne prekretnice, izbeglice koje beže od petogodišnjeg konflikta suočavaju se sa većim preprekama da nađu bezbednost a međunarodna solidarnost sa žrtvama konflikta ne uspeva da se izjednači i odrazi razmere i težinu ljudske tragedije.
,,Sirija je najveća humanitarna i izbeglička kriza našeg doba, stalni uzrok patnji miliona, za koju bi trebalo da postoji ogromni talas podrške širom sveta,” rekao je Visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi, dodajući da samo političko rešenje može okončati patnje ali da veći broj zemalja mora da prihvati veći broj izbeglica u međuvremenu.
Uprkos nedavnim tračcima nade: povećanog pristupa humanitaraca Siriji, obustave neprijateljstava, obnavljanja mirovnih pregovora i obećanja novih sredstava, peta godišnjica rata u Siriji dešava se na fonu pojačavanja kontrola na granicama susednih zemalja, koje se povijaju pod teretom velikog broja izbeglica koje su primile. Tako hiljade ugroženih ljudi ostaje zaglavljeno unutar Sirije, u nemogućnosti da napusti zemlju.
Daleko odatle, evropske zemlje u kojima su Sirijci nekada dočekivani dobrodošlicom, sada spuštaju šalone pred sve većim brojem izbeglica koje u njima traže sigurnost. Nekoliko država uvelo je restrikcije za ulazak i na granicama, što je dovelo do gomilanja desetina hiljada izbeglica u Grčkoj dok Evropska unija i Turska razmatraju dogovor na osnovu koga bi tražioci azila potencijalno bili vraćani u Tursku. U međuvremenu, izbeglice iz zemalja u okolini Sirije ugroženije su više nego ikada i izlažu se sve većim rizicima da bi preživele – kreću na opasna putovanja ka Evropi ili pribegavaju opasnim strategijama preživljavanja poput dečjeg rada, sklapanja ranih brakova ili seksualne eksploatacije.
,,Visoki komesar za izbeglice Grandi izjavio je da su 5,9 milijardi američkih dolara koja su donatori prošlog mjeseca u Londonu obećali za humanitarnu i razvojnu pomoć u 2016. godini dobrodošla, ali i da sredstva trebaju biti hitno isplaćena i dopunjena drugim oblicima međunarodne solidarnosti. To podrazumeva povećanje mogućnosti za većinu izbeglica u susednim zemljama da ostvaruju prihode i da se obrazuju, te bolju podelu odgovornosti na više država širom sveta uz pomoć otvorenih sistema azila i većih mogućnosti za Sirijce da dođu do trećih zemalja organiziovanim kanalima.
“Tragedija ovakvih razmera zahteva solidarnost povrh samih sredstava. Jednostavno rečeno, više zemalja bi trebalo da podeli teret na način da preuzmu više izbeglica u kontekstu najveće krize raseljenosti u čitavoj generaciji,” rekao je Grandi.
UNHCR će 30.marta biti domaćin međunarodne konferencije na visokom nivou u Ženevi na kojoj će pozvati vlade da znatno povećaju broj mesta predviđenih za preseljenje Sirijaca. Dosad su vlade iz celog sveta obećale oko 170.000 takvih mesta. UNHCR se nada da će u narednih nekoliko godina povećati tu brojku da dostigne bar 10 posto od broja registrovanih izbeglica, kojih je u ovom trenutku samo u neposrednom okruženju u regionu 4,8 miliona. Pred petu godišnjicu od početka rata u Siriji, sastanak 30. marta pružiće priliku vladama i zajednicama širom sveta da ozbiljno pojačaju pomoć Sirijcima.
“U trenutku kada obeležavamo još jednu tužnu prekretnicu rata u Siriji, nalazimo se na raskrsnici: ako svet ne uspe da sarađuje zbog kratkoročnih interesa, nedostatka hrabrosti i brzopletih poteza kojima se teret samo prebacuje na neko drugo mesto, sa žaljenjem ćemo se osvrnuti na ovu izgubljenu priliku da delujemo humano i solidarno“, rekao je Grandi.
Pet godina od početka rata u Siriji, 4,8 miliona izbeglica raseljeno je u susednim državama, stotine hiljada u Evropi, a 6,6 miliona ljudi unutar same Sirije, koja je pre rata imala više od 20 miliona stanovnika.
Share on Facebook Share on Twitter