Internally displaced children (Right to left) Muna,9, and Swkina,8, stand outside their family tent after the family fled their home in Saada province and found refuge in Darawan camp in the northern province of Amran. ;
Tokom 2015. godine, sukobi i progon doveli su širom sveta do nagle eskalacije prinudnog raseljavanja, koje je pritom dostiglo navjeći nivo ikad zabeležen i koje predstavlja neizmernu ljudsku patnju, navodi se u izveštaju koji je danas objavila Agencija UN za izbeglice (UNHCR).
U godišnjem izveštaju UNHCR-a pod nazivom Globalni trendovi, koji pruža uvid u prinudno raseljavanje u svetu na osnovu podataka dobijenih od vlada, partnera, kao i putem sopstvenog izveštavanja, piše da je 65,3 miliona ljudi bilo raseljeno na kraju 2015. godine, u poređenju sa 59,5 miliona samo 12 meseci ranije. Time je po prvi put pređena granica od 60 miliona raseljenih.
Ukupna brojka od 65,3 miliona raseljenih obuhvata 3,2 miliona ljudi u razvijenim zemljama koji su na kraju 2015. godine čekali na odluke po zahtevima za azil (najveći broj koji je UNHCR ikad zabeležio), zatim 21,3 miliona izbeglica širom sveta (što predstavlja 1,8 miliona više u odnosu na 2014. godinu i najveći broj izbeglica od početka devedesetih godina 20. veka), te 40.8 miliona onih koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove, ali su ostali u okvirima granica svoje zemlje (što je povećanje od 2.6 miliona u odnosu na 2014. i najveći broj interno raseljenih ikad zabeležen).
Kada se ove brojke uporede sa populacijom na Zemlji od 7.349 milijardi, to znači da je svaki 113 čovek u svetu tražilac azila, interno raseljeno lice ili izbeglica – nivo ugroženosti koji je bez presedana otkad UNHCR postoji. Ukupno gledano, na svetu danas ima više raseljenih nego što Francuska ima stanovnika – a to je 22. po veličini zemlja po broju stanovnika.
Prinudno raseljavanje je u porastu u svim regionima bar od sredine devedesetih godina prošlog veka, ali se stopa rasta uvećala u posledjih pet godina. Tri su razloga za to. Prvo, okolnosti usled kojih dolazi do velikih kretanja izbeglica traju duže (na primer, sukobi u Somaliji i Avganistanu već ulaze u svoju treću odnosno četvrtu deceniju). Drugo, dramatična nova ili ponovno aktivirana žarišta se često javljaju (danas je najveće ono u Siriji, ali u poslednjih pet godina i ona u Južnom Sudanu, Jemenu, Burundiju, Ukrajini, Centralnoj Afričkoj Republici itd). Treće, tempo kojim se pronalaze rešenja za izbeglice i interno raseljene je u padu još od kraja Hladnog rata. Samo pre 10 godina, na kraju 2005. godine, UNHCR je izračunao da 6 ljudi biva raseljeno svakog minuta. Danas je taj broj 24 za minut, što je skoro pa uobičajena frekvencija disanja kod odraslih.
„Sve više ljudi biva raseljeno zbog rata i progona i to je samo po sebi zabrinjavajuće, ali se i faktori koji ugrožavaju izbeglice takođe umnožavaju“, kazao je Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi. „Na moru, zastrašujući broj izbeglica i migranata umire svake godine; na kopnu, ljudima koji beže od rata zatvorene granice blokiraju put. Politika u nekim zemljama zazire od azila. Ono što je danas na testu je upravo spremnost država da sarađuju, ne samo radi izbeglica, već i u zajedničkom ljudskom interesu. A upravo taj duh jedinstva očajnički treba da prevlada.“
Iz tri zemlje dolazi polovina izbeglica na planeti..
Među zemljama koje su obuhvaćene izveštajem Globalni trendovi ističe se nekoliko: Sirija sa 4,9 miliona, Avganistan sa 2,7 miliona i Somalija sa 1,1 milionom izbeglica, što ukupno čini više od polovinu izbeglica koje su pod zaštitom UNHCR-a širom svijeta. S druge strane, Kolumbija sa 6,9, Sirija sa 6,6 i Irak sa 4,4 miliona imaju najveći broj interno raseljenih lica. U Jemenu je tokom 2015. godine bilo najviše novih interno raseljenih – 2,5 miliona, ili 9 odsto ukupnog stanovništva.
…A najviše ih je na Globalnom jugu
Muke Evrope da izađe na kraj sa nešto više od milion izbeglica i miganata koji su stigli preko Sredozemnog mora bila je dominantna tema kod mnogih tokom 2015. godine. Međutim, izveštaj pokazuje da se većina izbeglica na planeti zapravo nalazi u drugim područjima. Ukupno gledano, 86 odsto izbeglica pod zaštitom UNHCR-a tokom 2015. godine boravilo je u zemljama sa niskim ili srednjim dohotkom koje se nalaze u blizini žarišta sukoba. Ova brojka ide i do preko 90 odsto ukupne izbegličke populacije na svetu ukoliko se uračunaju i izbeglice iz Palestine koje su pod zaštitom UNRWA, sestrinske agencije UNHCR-a. Na globalnom nivou, sa 2,5 miliona, Turska je država u kojoj boravi najveći broj izbeglica. Liban je, s druge strane, primio najviše izbeglica po glavi stanovnika (183 izbeglice na 1.000 stanovnika). U poređenju sa ekonomskom razvijenošću, Demokratska Republika Kongo prihvatila je najviše izbeglica (471 izbeglica na svaki dolar bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, mereno u odnosu na paritet kupovne moći).
Porast zahteva za azil
Među razvijenim zemljama, 2015. je bila rekordna kada su u pitanju novi zahtevi za azil – 2 miliona podnetih zahteva (što čini deo ukupnog broja od 3,2 miliona predmeta koji su bili u postupku na kraju godine). Nemačka je primila više zahteva za azil nego ijedna druga zemlja (441.900), što odslikava spremnost te države da primi ljude koji su izbegli u Evropu preko Sredozemlja. SAD su na drugom mjestu po broju primljenih zahteva za azil (172.700), a mnoga od ovih lica su pobegla od nasilja organizovanih bandi u Centralnoj Americi. Veliki broj podnetih zahtjeva za azil zabeležen je i u Švedskoj (156.000) i Rusiji (152.500).
Oko polovina izbeglica na svetu su deca
Prema podacima koje je UNHCR uspeo da sakupi, deca su činila 51 odsto izbeglica na svetu u toku 2015. godine (kompletni demografski podaci nisu bili dostupni autoru izveštaja). Ono što je zabrinjavajuće jeste da su mnogi maloletnici bili odvojeni od roditelja ili su putovali sami. Ukupno je bilo 98.400 zahteva za azil koje su podneli maloletnici bez pratnje odraslih i deca odvojena od porodice. Ovo je najveći broj koji je UNHCR ikad zabeležio i on na tragičan način pokazuje kako prinudno raseljavanje širom sveta nesrazmerno pogađa mlade živote.
U nemogućnosti da se vrate svojim domovima
Iako su ukupne brojke globalnog raseljavanja veće nego ikad, broj ljudi koji su bili u mogućnosti da se vrate kući ili nađu neko drugo rješenje (lokalna integracija u prvoj zemlji u koju su izbegli ili preseljenje na neko drugo područje) bio je mali. Svega 201.400 izbeglica bilo je u mogućnosti da se vrati u zemlju porekla tokom prošle godine (najčešće su u pitanju Avganistan, Sudan i Somalija). Ovo je više od ukupnog broja povratnika tokom 2014. godine (126.800), ali i dalje značajno manje u odnosu na vrhunac tokom ranih devedesetih godina prošlog veka. Oko 107.100 izbeglica primljeno je u sklopu programa za preseljenje u 30 zemalja tokom 2015. godine, što predstavlja svega 0,66 odsto izbeglica pod zaštitom UNHCR-a (poređenja radi, 26 zemalja prihvatilo je 105.200 izbeglica u okviru programa za preseljenje tokom 2014. godine, što je 0.73 procenta ukupne izbegličke populacije o kojoj se stara UNHCR). Najmanje 32.000 izbeglica dobilo je državljanstvo tokom prošle godine – najviše njih u Kanadi, a manji broj u Francuskoj, Belgiji, Austriji i drugim zemljama.
Raseljeništvo tokom 2015. godine po regionima (od najvećeg do najmanjeg, po zemlji porekla izbeglica, tražilaca azila ili interno raseljenih lica):
1. Bliski Istok i Severna Afrika
Rat u Siriji ostao je vodeći uzrok raseljavanja i patnje koja iz njega proističe. Do kraja 2015. godine, 4,9 miliona ljudi potražilo je utočište van Sirije kao izbeglice, a 6.5 miliona su bili interno raseljeni, koji su i dalje unutar zemlje. To predstavlja polovinu ukupnog broja stanovnika Sirije pre rata. Sukob u Iraku je do kraja godine raselio 4.4 miliona unutar zemlje, i proizveo skoro četvrt miliona izbeglica. Građanski rat u Jemenu, koji je počeo 2015. godine, do kraja decembra raselio je 2,5 miliona ljudi.
2. Podsaharska Afrika
Podsaharska Afrika imala je najveće brojke raseljenih u 2015. godini nakon Bliskog Istoka i Severne Afrike. Kontinuirani žestoki sukob u Južnom Sudanu tokom 2015. godine, kao i oni u Centralnoj Africi, Somaliji, Nigeriji, Sudanu, Burundiju, Demokratskoj Republici Kongo, Mozambiku i drugim zemljama zajedno su generisali 18,4 miliona izbeglica i interno raseljenih na kraju godine.
3. Azija i Pacifik
Azija i region Pacifika treći je po redu region po broju izbeglica. Svaka šesta izbeglica pod mandatom UNHCR-a je iz Avganistana (2.7 miliona uz 1,2 miliona interno raseljenih), a u vrhu su još i Mjanmar sa 451.800 izbeglica i 451.000 interno raseljenih lica, te Pakistan (1,5 miliona) i Islamska Republika Iran sa (979.000).
4. Amerike
Sve je veći broj ljudi koji beže od organizovanih bandi i drugih vrsta nasilja u Centralnoj Americi. Ukupan broj izbeglica i tražiaca azila iz El Salvadora, Gvatemale i Hondurasa je preko 109.800, od kojih većina beži u Meksiko i SAD, dok je Kolumbija i dalje zemlja sa najvećim brojem interno raseljenih lica (6.9 miliona)
5. Evropa
Situacija u Ukrajini, blizina Evrope Siriji i Iraku, kao i dolazak više od milion izbeglica i migranata raznih nacionalnosti preko Sredozemlja dominirali su izbegličkom slikom Starog kontinenta tokom 2015. godine. Iz evropskih zemalja ukupno je izbeglo oko 539.000 ljudi, od kojih većina iz Ukrajine. Evropa je, s druge strane, primila je 4,4 miliona, od čega 2,5 miliona u Turskoj. Prema podacima ukrajinske Vlade, 1,6 miliona Ukrajinaca raseljeno je unutar zemlje.
__________
Dodatne informacije:
UNHCR-ov izveštaj Globalni trendovi objavljuje se na Svetski dan izbeglica, 20. jun, zajedno sa našom peticijom za podršku izbeglicama u okviru kampanje #WithRefugees. Dostupan je i puni multimedijalni paket u vezi sa izveštajem GlobalnI trendovi, uključujući infografike, fotografije, video materijale i druge proizvode.
Share on Facebook Share on Twitter
