“Od petka je više od 6.000 ljudi prešlo je Sredozemno more da bi stiglo do Italije, čime se broj ljudi koji je prešao ovaj put od početka godine popeo na više od 43.000. Ovako masivan broj pridošlica i činjenica da je od početka godine više od 1.150 osoba nestalo ili izgubilo život u pokušaju da stigne do Evrope ukazuje na presudni značaj operacija spasavanja na moru.
Naročito kobnom pokazala se ruta iz Severne Afrike preko centralnog Sredozemlja do Italije, koju trenutno daleko najčešće koriste tražioci azila i migranti. Od početka 2017. godine, jedna od 35 osoba udavila se tokom prelaska preko Sredozemlja iz Libije u Italiju. A 75 osoba je izgubilo život za samo poslednja četiri dana.
Spašavanje života mora biti glavni prioritet svih, a u svetlu nedavnog rasta broja novopridošlica, apelujem na dalje napore da se spasu ljudi duž ove opasne rute. Ovo je pitanje života ili smrti koje pogađa naš najosnovniji osećaj ljudskosti i ne bi ga trebalo dovoditi u pitanje.
Neumorni napori Italijanske obalske straže u koordinaciji sa Frontexom – Evropskom agencijom za granice i obalsku stražu – i NVO su zaista vredni divljenja. Zajedno su spasili desetine hiljada života. Tokom 2016. godine, samo NVO su spasile više od 46.000 ljudi u centralnom Sredozemlju – više od 26% svih operacija spasavanja. Ovaj trend se nastavlja i dostiže 33% od početka ove godine.
Duboko sam šokiran nasiljem nekih krijumčara ljudi, kao i nemilosrdnim ubistvom mladića pre nekoliko dana o kome su pre živeli obavestili moje timove.
Sve veći broj putnika na čamcima koje koriste krijumčari, u proseku 100 do 150 ljudi, su takođe alarmantni i predstavljaju glavni uzrok brodoloma, a rizici se dalje povećavaju sve lošijim kvalitetom plovila i korišćenjem gumenih umesto drvenih čamaca.
I sve češće saznajemo da na ovim plovilima nema satelitskih telefona, što dodatno otežava napore spasilaca jer migranti i tražioci azila nemaju načina da pozovu u pomoć i sve ih je teže locirati.
Ovako se dalje ne može. Hitno je potrebno rešiti suštinske uzroke kretanja ljudi i ponuditi kredibilne alternative ovim opasnim prelascima mora ljudima kojima je potrebna međunarodna zaštita uključujući i dostupne i bezbedne načine da stignu do Evrope poput spajanja porodica, razmeštanja i preseljenja.
Potrebno je delovati pre nego ljudi budu uhvaćeni i izloženi strahovitim zloupotrebama u rukama krijumčara u Libiji i drugim zemljama tranzita i pre nego se ukrcaju na nepouzdane čamce da bi prešli Mediteran. To takođe znači da je potrebno udvostručiti napore da se reše sukobi, posebno u Africi, kao i bolje korišćenje razvojnih fondova – u cilju smanjenja siromaštva, ublažavanja efekata klimatskih promena i pružanja podrške zemljama koje pružaju utočište velikom broju izbeglica kao i zemljama tranzita. Ovo zahteva usklađene politike i delovanje evropskih zemalja i drugih zemalja donatora.“
Share on Facebook Share on Twitter
