Maria's grand grandsons are walking in the early morning to attend the school. Maria Perez, 71, two years ago escaped from her born country, El Salvador, from Mejicanos town specificly, because threatened by a gang who killed four member of her family. She found a place in Chiapas, Mexico, as refugee. She traveled with her three daughters, Ana Ruth (47), Sandra Felicita (42) and Karla Patricia (33) and their respective families, total of 19 people.
„Na nju je red” je novi izveštaj Agencije UN za izbeglice (UNHCR), koji ukazuje na činjenicu da će se verovatno samo polovina djevojčica srednjoškolskog uzrasta upisati u školu u odnosu na dječake, iako one čine polovinu izbegličke populacije školskog uzrasta.
Pristup obrazovanju je osnovno ljudsko pravo. Ipak, milionima žena i devojaka među sve brojnijom izbegličkom populacijom u svetu, obrazovanje ostaje težnja, a ne stvarnost.
Širom sveta, školska vrata se znatno teže otvaraju izbegličkoj deci nego njihovim vršnjacima iz domicilne populacije. Devojčice – izbeglice još teže nalaze i zadržavaju mesto u školskim klupama. Odrastajući, one su sve češće marginalizovane, a rodni nesrazmer u srednjim školama raste.
„Vreme je da međunarodna zajednica prepozna nepravdu uskraćivanja mogućnosti obrazovanja za devojkama i ženama izbeglicama“, rekao je Filippo Grandi, visoki komesar UN za izbjeglice. „Nalazi ovog izveštaja su globalni poziv za buđenje, i pozivam sve da nam se pridruže u zahtevu: „Došao je red na nju“
Izvještaj UNHCR-a otkriva da društvene i kulturne norme često dovode do toga da se dečacima daje prioritet u odnosu na devojčice kada je u pitanju školovanje. Loši školski objekti, nedostatak adekvatnih toaleta i sredstva za higijenu mogu otežati pristup školovanju devojčicama izbeglicama. Troškovi za udžbenike, uniforme i transport do škole mogu biti previsoki za izbegličke porodice, što predstavlja dodatni izazov.
„Pronalaženje rešenja za izazove s kojima je suočavaju devojčice izbeglice u njihovoj namjeri da idu u školu, zahteva delovanje u svim sferama- od nacionalnih ministarstava obrazovanja do institucija za obuku nastavnika, u zajednicama i učionicama“, dodao je Grandi. „Postoje ogromne barijere koje je potrebno prevazići. Pozivamo sve zemlje da ulože napor da bismo preokrenuli ovaj trend.”
Izveštaj UNHCR-a ističe niz aktivnosti i politika koje su efikasne i izvodljive kako bi se pomoglo devojčicama izbeglicama da steknu kvalitetno obrazovanje.
Ako obezbedimo zaposlenje odraslima kako bi bili u mogućnosti izdržavati svoje porodice, verovatnije je da će dopustiti svojoj deci da nastave školovanje.
Nijedna devojčica ne bi trebalo da propusti časove jer je put do škole predugačak ili suviše opasan. Devojčicama izbeglicama je potrebna bolja zaštita od uznemiravanja, seksualnog nasilja i kidnapovanja na putu ka školi.
Postoji i hitna potreba za zapošljavanjem i obukom više žena nastavnica iz izbegličkih zajednica, kako bi se osiguralo da promovišu najbolju praksu i štite devojčice od ponašanja koje će ih odvratiti od odlaska u školu.
Izveštaj navodi da kvalitetno obrazovanje predstavlja vid zaštite devojčica izbeglica. Smanjuje mogućnost eksploatacije, seksualnog nasilja i rodno zasnovanog nasilja, tinejdžerske trudnoće i maloletničkih brakova. Pored toga, ukoliko bi sve žene stekle osnovno obrazovanje, opala bi stopa smrtnosti dece od dijareje, malarije i upale pluća.
Obrazovanje takođe osnažuje. Što više devojčica stiče više stepene obrazovanja, to više razvijaju liderske veštine, preduzetništvo, samopouzdanje i otpornost.
Ove prednosti jasno ilustruju primeri pojedinaca iz izveštaja – od tinejdžerki iz Burundija i Ruande koje su postaje dobre prijatljice zajedno pohađajući Paysannat L školu nedaleko od izbegličkog kampa Mahama, do učiteljice pripadnice naroda Rohindža koja provodi večeri podučavajući brojne nove izbeglice i zajednice koje bježe od nasilja u Mjanmaru.
„Ako nastavimo da zanemarujemo obrazovanje dece izbeglica, očigledno je da ćemo posledice osjećati generacijama“, rekao je Grandi. „Vreme je da damo prioritet obrazovanju devojčica izbeglica.“
Samo 61% dece izbeglica ima pristup osnovnom obrazovanju, u poređenju sa međunarodnim prosekom od 91%. Na nivou srednjeg obrazovanja, 23% izbeglica adolescenata pohađa školu, u poređenju sa 84% na globalnom nivou.
Share on Facebook Share on Twitter
