Young Rohingya refugees look out over Palong Khali refugee camp, a sprawling site located on a hilly area near the Myanmar border in south-east Bangladesh. ; As an estimated 600,000 Rohingya sought safety in Bangladesh between late-August and November 2017, UNHCR doubled its efforts to provide shelter in and around existing camps near Cox’s Bazar. Whole families, young mothers and unaccompanied minors were among those fleeing for their lives when fighting reignited in Myanmar. They came by boat or walked barefoot for days, wading through vast rice fields. They left most of their possessions behind. Large groups crossed into south-eastern Bangladesh hungry, traumatised, in poor physical condition and in need of life-saving support. UNHCR is working with the Bangladesh Government to provide Rohingya refugees with protection, food, clean water, shelter, health care, trauma counselling and reunification for separated families.
Po peti put za redom, ratovi, drugi vidovi nasilja i progona doveli su do novog porasta broja prisilno raseljenih osoba u svetu 2017. godine. Nova masovna raseljavanja stanovništva posledica su krize u Demokratskoj Republici Kongo, rata u Južnom Sudanu i izbeglištva stotine hiljada Rohindža iz Mijanmara u Bangladeš. Zemlje u razvoju su te koje su, u najvećoj meri, pogođene ovom situacijom.
U svom godišnjem izveštaju Globalni trendovi, koji je danas objavljen, UNHCR, Agencija UN za izbeglice kaže da je krajem 2017. godine u svetu raseljeno 68,5 miliona ljudi. Među njima je 16,2 miliona onih koji su se prošle godine raselili prvi put ili ponovo. To ukazuje na ogroman broj ljudi u pokretu i znači da se svakoga dana raseljava novih 44.500 osoba ili jedna osoba svake dve sekunde.
Izbeglice koje su svoje zemlje napustile usled sukoba i progona čine 25,4 miliona od 68,5 miliona raseljenih ljudi u svetu. To je 2,9 miliona ljudi više nego 2016, a predstavlja i najveće povećanje koje je UNHCR zabeležio tokom samo jedne godine. U međuvremenu je broj tražilaca azila, koji još uvek čekaju na odluku o svojim zahtevima za izbeglički status porastao za oko 300,000 i na dan 31. decembar 2017. godine bilo ih je 3,1 milion. Broj ljudi raseljenih unutar sopstvenih država je sa 40,3 miliona 2016. godine smanjen na 40 miliona u 2017. godini.
Ilustracije radi, 2017. godine na svetu je bilo više izbeglica nego stanovnika Australije. Bilo je i skoro isto prisilno raseljenih koliko i stanovnika Tajlanda. Globalno posmatrano, jedna od 110 osoba u svetu je raseljeno lice.
“Nalazimo se na prekretnici, na kojoj uspeh u upravljanju prisilnim raseljavanjem u svetu zahteva nov i sveobuhvatniji pristup da zemlje i zajednice ne bi bile prepuštene same sebi,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice. “Ali ima razloga za izvesnu nadu. Četrnaest zemalja već sprovodi novi dogovor za reagovanje u izbegličkim krizama, a za nekoliko meseci će Generalna skupšina Ujedinjenih nacija usvojiti novi Globalni kompakt o pravima izbeglica. Danas, u predvečerje Svetskog dana izbeglica, ja molim zemlje članice da ga podrže. Niko ne bira da postane izbeglica; ali mi ostali imamo mogućnost da biramo kako pomažemo.”
UNHCR-ov izveštaj Globalni trendovi objavljuje se širom sveta svake godine pred Svetski dan izbeglica (20. jun) i prati prisilno raseljavanje na osnovu podataka koje prikupljaju Agencija, vlade i drugi partneri. Izveštaj ne analizira globalno stanje azila, o čemu UNHCR izveštava posebno. U tom domenu smo prošle godine nastavili da budemo svedoci incidenata poput prisilnih vraćanja, politizacije i žrtvovanja izbeglica, izbeglica koje su zatvarane ili im je uskraćivana mogućnost da rade. Nekoliko zemalja se čak protivilo i upotrebi reči “izbeglica”.
Međutim, izveštaj Globalni trendovi pruža uvid u neke aspekte problema, ponekad i skreće pažnju na razlike između percepcija i stvarnosti prisilnog raseljavanja.
Jedna od takvih percepcija je da raseljeni u svetu pretežno žive u zemljama Globalnog Severa. Podaci pokazuju upravo suprotno –ukupno 85 procenata izbeglica nalazi se u zemljama u razvoju, od kojih su mnoge strahovito siromašne i dobijaju malu pomoć za brigu o ovim populacijama. Četiri od pet izbeglica ostaju u zemljama koje se graniče sa njihovim domovinama.
Masovno raseljavanje u druge zemlje je takođe manje uobičajena pojava nego što na to upućuje podatak od 68 miliona raseljenih osoba u svetu. Interno raseljena lica – koja nisu napustila teritorije svojih država – čine skoro dve trećine onih koji su primorani da beže. Nešto više od jedne petine od 25,4 miliona izbeglica čine Palestinci o kojima brine UNRWA. Od ostalih a za koje brine UNHCR, dve trećine potiču iz samo pet zemalja: Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mijanmara i Somalije. Kraj sukoba u bilo kojoj od ovih pet država mogao bi bitno uticati na sliku globalnog raseljavanja.
Druga dva nalaza Globalnih trendova jesu da većina izbeglica živi u gradovima (58 procenata), a ne u kampovima ili u ruralnim sredinama; te da su raseljena lica u svetu mladi ljudi – 53 procenta su deca, uključujući veliki broj dece bez pratnje roditelja.
Kao i u slučaju broja zemalja iz kojih dolazi veliki broj raseljenih, broj zemalja koje ih primaju je relativno mali: Turska je i dalje prva po broju ljudi koje je primila – 3,5 miliona izbeglica, uglavnom Sirijaca. Liban je primio najveći broj izbeglica u poređenju sa brojem stanovnika. Opšte uzevši, 63 procenta svih izbeglica pod mandatom UNHCR-a živelo je prošle godine u samo deset zemalja.
Nažalost,i dalje nema dovoljno rešenja za sve ove probleme. Ratovi i sukobi ostaju najveći uzroci raseljavanja, a vidljivi napredak ka uspostavljanju mira je mali. Oko pet miliona ljudi je, prošle godine, uspelo da se vrati u svoje domove, a većina njih iz drugih delova svojih matičnih država. Ipak i među njima je bilo onih koji su se vraćali pod pritiskom ili u nestabilnu situaciju. Zbog smanjenja broja raspoloživih mesta za preseljenje, broj izbeglica preseljenih u treće zemlje pao je za više od 40 procenata i iznosi oko 100.000 ljudi.
****
Dodatne informacije
Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi i paket multimedijalnih materijala dostupni su na www.unhcr.org/global-trends-2017-media.
1. Izveštavanje o prisilnom raseljavanju – glavne definicije
UNHCR ne koristi izraz ‘migrant’ za ljude koji su prisiljeni da beže.
Izbeglica: Osoba koja je pobegla iz svoje zemlje i kojoj je potrebna ‘međunarodna zaštita’ zbog toga što bi mogla biti izložena riziku od nasilja ili progona ukoliko bi se vratila kući. To se odnosi i na ljude koji beže od ratova. Termin je utemeljen u međunarodnim pravnim instrumentima, pre svega Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. i pratećem Protokolu iz 1967, kao i Konvenciji Organizacije afričkog jedinstva (OAU) iz 1969. godine. Izbeglički status se odobrava pojedincima, ili u slučajevima masovnog priliva, velikom broju ljudi na “prima facie” osnovi. Izbeglice se ne mogu biti vraćene u svoju zemlju porekla osim isključivo na dobrovoljnoj osnovi.
Tražilac azila: Osoba koja je podnela individualni zahtev za priznavanje izbegličkog statusa i čeka na ishod. Tražioci azila dobijaju ‘međunarodnu zaštitu’ dok traje postupak ispitivanja njihovih zahteva i, kao i izbeglice, ne mogu biti vraćeni u svoje zemlje porekla osim na dobrovoljno.
Interno raseljeno lice: Interno raseljena lica, često poznata pod akronimom IRL, su oni koji su primorani da napuste svoje domove i rasele se u granicama sopstvene države.
Apatrid: Osoba koja nema nijedno državljanstvo i koja, usled toga, ne uživa ljudska prava i nema pristup uslugama kojima imaju one osobe koje poseduju državljanstvo. Moguće je biti istovremeno i apatrid i izbeglica.
Share on Facebook Share on Twitter
