Suočena sa masovnim prisilnim raseljavanjem stanovništva širom sveta, međunarodna zajednica je ove nedelje usvojila važan dokument za svoj rad na unapređenju globalnog rešenja za probleme izbeglica.
U Ženevi su završene formalne konsultacije o novom globalnog dogovoru za izbeglice, čiji je nacrt dobio snažnu i široku podršku. Konačna verzija dokumenta biće uneta u moj godišnji izveštaj Generalnoj skupštini, koja će ga razmatrati narednih meseci.
Tokom konsultativnog procesa koji je trajao 18 meseci, zadovoljan sam i ohrabren konstruktivnim angažovanjem 193 zemlje članice UN-a i mnogih drugih aktera – od građanskog društva, izbeglica do međunarodnih organizacija – u ovom naporu da se uobliči robustan i pravičniji globalni odgovor za probleme izbeglica.
U svetu danas živi više od 24 miliona izbeglica, od kojih se većina nalazi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima a u blizini zemalja rastrzanih sukobima od kojih one beže. Teret je često na zemljama koje imaju najmanje sredstava. Dogovor ima za cilj da dovede do pravičnije raspodele.
Nakon usvajanja, dogovor će na konretan način osnažiti međunarodni odgovor na velike izbegličke krize, šireći bazu podrške izbeglicama i primajućim zajednicama.
Generalna skupština UN-a je od mene zatražila da predložim globalni dogovor za izbeglice na osnovu Sveobuhvatnog okvira za reagovanje u izbegličkim krizama definisanog u istorijskoj Deklaraciji o izbeglicama i migrantima iz Nju Jorka septembra 2016. Taj novi okvir se već primenjuje u 14 zemalja sa značajnim rezultatima, a polazi od dobre prakse različitih zemalja koje pružaju utočište velikom broju izbeglica.
Iako nije pravno obavezujući, dogovor će predstavljati težnju međunarodne zajednice da promeni reakciju na izbegličke krize širom sveta, sa planom akcije da bi se osiguralo da izbeglice i primajuće zajednice mogu računati na pravovremenu i snažnu pomoć.
Share on Facebook Share on Twitter