Srbija je ostvarila izvanredan napredak u oblasti sprečavanja apatridije i smanjenja broja lica bez državljastva. Ukoliko odluči da usvoji nekoliko preostalih strateških mera iz Globalnog akcionog plana za eliminaciju apatridije, Republika Srbija bi mogla potpuno da iskoreni ovu pojavu u roku od nekoliko godina, zaključeno je na današnjoj konferenciji koju je organizovala Agencija UN za izbeglice (UNHCR).
Konferencija „Postignuća Republike Srbije u borbi protiv apatridije i naredni koraci” organizovana je povodom obeležavanja četvrte godišnjice globalne kampanje #JaPripadam (#IBelong) u okviru koje su se države obavezale da iskorene apatridiju u svetu do 2024. godine.
Otvarajući konferenciju, Branko Ružić, Ministar državne uprave i lokalne samouprave, izjavio je: „ Izuzetno sam zahvalan UNHCR-u i nevladinom sektoru na podršci svih ovih godina u rešavanju ovako važnog pitanja. Iako smo pohvaljeni kao primer rešavanja ličnog statusa Roma i Romkinja, važno je da se sada fokusiramo na veću zaposlenost ove manjinske zajednice, a za to, takođe, imamo dobar normativni okvir”.
„Ova kampanja i rezultati su pokazali značaj i vrednost principa saradnje, s obzirom da su se zahvaljujući njoj problemi rešavali na najefikasniji način. Opšta je dobrobit to što smo pomogli da se utvrdi ko su sve građani koji žive na teritoriji Srbije i koja su prava i obaveze pred njima“ dodao je Robert Sepi, zamenik Zaštitnika građana.
Zahvaljujući odličnoj saradnji i naporima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjh poslova, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, te brojnih institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, Zaštitnika građana, Agencije UN za izbeglice i ekspertskih organizacija civilnog društva, Srbija je uvela i sprovela niz zakonodavnih promena da bi olakšala postupak upisa u matičnu knjigu rođenih i izdavanja ličnih dokumenata. Kroz saradnju i koordinisane aktivnosti civilnog sektora i Ministarstva unutrasnjih poslova državljanstvo su regulisala mnoga lica koja ovaj problem dugo nisu mogla da reše iako su i generacije njihovih predaka živele u Srbiji. Zahvaljujući tome, broj lica izloženih riziku od apatridije u Srbiji smanjen je za 43 posto u periodu od 2010. do 2015. godine.
Komentarišući ostvareni napredak i način na koji je dobra praksa smanjenja i sprečavanja apatridije kreirana u Srbiji, a koja je već primenjena u državama i institucijama u regionu i van njega, učesnici konferencije konstatovali su da je sprečavanje nastanka apatridije i dalje važno za Srbiju i da je postignutu dinamiku potrebno iskoristiti da bi se rešili preostali izazovi.
Zahvaljujući svim institucijama i drugim partnerima, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Hans Fridrih Šoder zaključio je: „Uskraćivanje mogućnosti ljudima da uživaju osnovna ljudska prava bez ikakve njihove krivice ili mogućnosti da nešto učine – apatridija, je zlo koje se može i mora iskoreniti. Danas možemo biti ponosni na protekli zajednički rad da se ovom cilju približimo. Agencija UN za izbeglice opredeljena je da ulaže dalje napore da pomogne Srbiji da u potpunosti reši postojeće slučajeve apatridije te spreči njenu ponovnu pojavu u Srbiji.”
Share on Facebook Share on Twitter