Broj ljudi koji beže od rata, progona i sukoba prešao je 70 miliona 2018. godine. Ovo je najviši broj koji je UNHCR, Agencija UN za izbeglice, zabeležila u blizu 70 godina svog postojanja.
Podaci iz godišnjeg izveštaja UNHCR-a Globalni trendovi, koji je danas objavljen, pokazuju da je blizu 70,8 miliona ljudi u svetu prisilno raseljeno. Ilustracije radi, to je duplo više raseljenih ljudi nego pre 20 godina, 2,3 miliona više nego pre godinu dana.
Broj od 70,8 miliona je konzervativan, posebno imajući u vidu da tek delimično obuhvata broj raseljenih usled krize u Venecueli. Opšte uzevši, prema podacima država prijema, oko četiri miliona žitelja Venecuele napustilo je svoju zemlju, što ovu krizu raseljavanja čini jednom od najvećih u svetu. Uprkos tome što je većini tih ljudi potrebna međunarodna zaštita, do danas ih je samo oko pola miliona zvanično zatražilo azil.
„Ono što nam govore te brojke je dalja potvrda dugogodišnjeg trenda rasta broja osoba kojima je potrebna bezbednost od rata, sukoba i progona. Dok je rečnik koji se odnosi na izbeglice i migrante često opterećen neslaganjima, svedoci smo i izliva velikodušnosti i solidarnosti, posebno zajednica koje i same primaju veliki broj izbeglica. Takođe uočavamo i nezapamćeno angažovanje novih aktera, uključujući i razvojnih agencija, privatnih kompanija i pojedinaca, što ne samo da odražava duh već i ispunjava svrhu Globalnog kompakta za izbeglice” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice. „Moramo se nadovezati na ove pozitivne primere i udvostručiti solidarnost sa stotinama hiljada nedužnih ljudi koji su svakodnevno primorani da beže iz svojih domova.”
Cifra od 70,8 miliona koja se navodi u izveštaju Globalni trendovi odnosi se na tri glavne grupe. Prva su izbeglice, odnosno ljudi koji su prisiljeni da pobegnu iz svoje zemlje usled sukoba, rata ili progona. Broj izbeglica u svetu 2018. godine je dostigao 25,9 miliona – 500.000 ljudi više nego 2017. Ta brojka obuhvata i 5,5 miliona palestinskih izbeglica o kojima brine Agencija UN za pomoć i razvoj (UNRWA).
Drugu grupu čine tražioci azila – ljudi izvan zemlje porekla kojima je pružena međunarodna zaštita, ali koji čekaju na ishod svog zahteva za azil. Na kraju 2018. godine, u svetu ima 3,5 miliona tražilaca azila.
Treću i najveću grupu čine lica raseljena u granicama sopstvenih zemalja – njih 41,3 miliona – kategorija koju obično nazivamo interno raseljena lica ili IRL.
Ukupni porast broja raseljenih lica nastavio je da prevazilazi stopu nalaženja rešenja za raseljena lica. Kad je reč o izbeglicama, najbolje rešenje je dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven povratak svojim kućama. Ostala rešenja su integracija u zajednice prijema ili preseljenje u treće zemlje. Međutim, u 2018. preseljeno je tek 92.400 izbeglica, što je manje od 7 procenata onih koji čekaju na preseljenje. Oko 593.800 izbeglica imalo je uslove za povratak i to je i učinilo, a 62.600 je naturalizovano.
„U svakoj izbegličkoj krizi, ma gde da je i ma koliko dugo da traje, mora postojati nesmanjeni naglasak na rešenja i eliminaciju prepreka povratku” rekao je Grandi. „Ovo je složen zadatak na kome je UNHCR permanentno angažovan, ali koji zahteva i da se sve zemlje ujedine za dobro svih. To je jedan od velikih izazova današnjice.”
U Srbiji je, u proteklih dvanaest meseci, oko 1.500 ugroženih izbegličkih porodica dobilo stambena rešenja u okviru Regionalnog stambenog programa. Nažalost, položaj oko 16.600 ugroženih interno raseljenih porodica se nije značajno popravio. Sprovođenjem novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti porastao je broj osoba kojima je odobren izbeglički status, među njima nepraćene dece – izbeglica, i unapređeni su načini njihovog izdvajanja od migranata u iregularnom tranzitu. Priznavanje i održiva integracija izbeglica i interno raseljenih lica koja se ne mogu bezbedno i dostojanstveno vratiti kućama ostaje prioritet i u budućnosti. „Agencija UN za izbeglice nastaviće snažno da podržava građane i vlasti Srbije na ovom putu solidarnosti i i dobrote” izjavio je Hans Šoder, predstavnik Visokog komesara Grandija u Srbiji.
***
Za dodatne informacije kontaktirajte:
U Ženevi:
U Srbji: Mirjana Milenkovski, [email protected], 063 265 154
Share on Facebook Share on Twitter
