Evropske zemlje moraju intenzivirati napore da zaštite decu izbeglice i migrante koji su prešli ne samo težak i opasan put, već se i po dolasku u Evropu suočavaju sa opasnostima i nedaćama, među kojima nebezbedan smeštaj, pogrešno evidentiranje starosti, odsustvo adekvatne nege, apelovao je UNHCR, Agencija UN za izbeglice.
Najnoviji izveštaj UNHCR-a Putevi očajnika koji je danas objavljen, navodi da je oko 80.800 ljudi stiglo u Evropu preko Mediterana od januara do septembra 2019.godine. To je manje nego u istom periodu 2018. godine kada je stiglo 102.700 osoba. Više od četvrtine onih koji su došli su deca, mnoga bez pratnje roditelja.
„Ova deca su možda izbegla od sukoba, izgubila članove porodice, provela mesece, pa i godine daleko od kuće, a neka od njih su preživela zastrašujuće zlostavljanje tokom puta. No, njihova patnja ne prestaje na granici,” rekla je Paskal Moro, direktorka Biroa za Evropu UNHCR-a. „Širom Evrope, deca bez pratnje se često smeštaju u velike centre u kojima postoji minimalan nadzor čime bivaju izložena daljem zlostavljanju, nasilju i psihološkim pritiscima što povećava opasnost da nastave svoje putovanje ili nestanu.”
Većinu onih koji su došli preko Mediterana ove godine primila je Grčka– više nego Španija, Italija, Malta i Kipar zajedno. Do sada je više od 12.900 dece stiglo u Grčku preko mora, uključujući i blizu 2.100 dece bez pratnje ili odvojene u putu, od kojih su mnogi iz Avganistana, Sirije i drugih zemalja u kojima vladaju sukobi i nasilje. Uslovi u pretrpanim i nehigijenskim centrima na Egejskim ostrvima Grčke su izuzetno zabrinjavajući.
Grčke vlasti su najavile da će preduzeti mere da rasterete centre i ima pozitivnih modela dobre prakse koji se sprovode, uključujući i udomljavanje u zajednici. Međutim, prema podacima od kraja septembra, većina dece bez pratnje u Grčkoj i dalje je boravila u neadekvatnom smeštaju. Imajući u vidu krajnje rizične uslove sa kojima se suočavaju, UNHCR apeluje na evropske zemlje da otvore mesta za njihovo preseljenje kao gest solidarnosti, te da ubrzaju transfer dece koja mogu biti spojena sa svojim porodicama.
Uprkos brojnim pozitivnim koracima usmerenim na poboljšanje zaštite širom Evrope, izveštaj naglašava da su potrebni dodatni napori da bi se rešile neke od prepreka sa kojima se deca suočavaju. Neke od preporuka izveštaja su poziv evropskim zemljama da hitno obustave praksu imigracionog pritvora za decu, imenuju obučene staratelje ili socijalne radnike i da obezbede obrazovanje dece izbeglica i migranata. Širom Evrope postoje problemi vezani za utvrđivanje godišta dece, pa izveštaj poziva na korišćenje holističkih i multidisciplinarnih metoda procene starosti.
U Srbiji su državni organi, uz pomoć UNHCR-a, značajno popravili položaj nepraćene dece zahvaljujući uspostavljanju sistema starateljstva. Na osnovu projekta koji je osmislila Agencija UN za izbeglice a koji je testiran 2018. godine, formirana je baza obučenih staratelja čiji se rad prati a koji će postati deo nacionalnog sistema 2020. godine. Prema podacima s kraja septembra, projekat je obezbedio staratelje za 995 dece bez pratnje ili odvojene u putu. Uz to, pristup ove dece osnovnom i srednjem obrazovanju osiguran je treći put zaredom.
Preduzimajući intervencije navedene u ovom izveštaju, zemlje će moći da povećaju stepen zaštite dece u pokretu i biti spremnije da odluče kako zadovoljiti njihov najbolji interes, što mogu biti i rešenja van Evrope.
Share on Facebook Share on Twitter
