Svi smo pogođeni krizom izazvanom virusom COVID-19. Virus je pokazao da ne zna za diskriminaciju. Ipak mnoge izbeglice, prisilno raseljene osobe, apatridi i migranti izloženi su povećanom riziku.
Tri četvrtine izbeglica u svetu i mnogi migranti borave u regionima u razvoju u kojima su zdravstveni sistemi već preopterećeni i nemaju dovoljno kapaciteta. Mnogi žive u prenaseljenim kampovima, naseljima, improvizovanom smeštaju ili prihvatnim centrima bez odgovarajućeg pristupa zdravstvenim uslugama, čistoj vodi i adekvatnim higijenskim uslovima.
Posebno zabrinjava položaj izbeglica i migranata u formalnom i neformalnom pritvoru, u kome na malom prostoru boravi previše ljudi u lošim higijenskim uslovima. Imajući u vidu smrtonosne posledice izbijanja infekcije na takvim mestima, trebalo bi ih osloboditi bez odlaganja. Potrebno je momentalno osloboditi decu migrante i njihove porodice, kao i one koji su pritvoreni bez dovoljnog pravnog osnova.
Ovu zarazu moguće je kontrolisati samo inkluzivnim pristupom kojim se štiti pravo na život i zdravlje svakog pojedinca. Migranti i izbeglice su neproporcionalno ugroženi od isključivanja, stigme i diskriminacije, posebno u slučajevima kada nemaju lična dokumenta. Da bi se izbegla katastrofa, vlade moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite prava i zdravlje svih. Zaštita prava i zdravlja svih ljudi će, zapravo, doprineti kontroli širenja virusa.
Od ključnog je značaja da svi, uključujući sve migrante i izbeglice, imaju pristup zdravstvenim uslugama i da budu istinski uključeni u nacionalne planove za borbu protiv virusa COVID-19, uključujući prevenciju, testiranje i lečenje. Uključivanje će doprineti ne samo zaštiti prava izbeglica i migranata, već i zaštiti javnog zdravlja i sprečavanju globalnog širenja virusa. Dok mnoge države štite i primaju izbeglice i migrante, one često nisu opremljeni za reagovanje u krizama poput ove izazvane virusom COVID-19. Da bi se obezbedio adekvatan pristup izbeglica i migranata nacionalnim zdravstvenim službama, državama može biti potrebna dodatna finansijska pomoć. U tome vodeću ulogu mogu odigrati svetske finansijske institucije stavljanjem sredstava na raspolaganje.
Dok države zatvaraju granice i ograničavaju prekogranično kretanje, postoje načini upravljanja restrikcijama na način koji je u skladu sa standardima međunarodnih ljudskih prava i zaštite izbeglica, uključujući i standardom zabrane proterivanja, putem karantina i zdravstvenih pregleda.
Više nego ikada ranije, dok COVID-19 predstavlja globalnu pretnju celom čovečanstvu, naš prvenstveni fokus bi trebalo da bude da očuvamo živote, bez obzira na status. Ova kriza zahteva koherentan, efikasan međunarodni pristup u kome niko neće biti izostavljen. U ovom odlučujućem trenutku, svi se moramo okupiti oko zajedničkog cilja – borbe protiv tog smrtonosnog virusa. Mnoge izbeglice, raseljeni, apatridi i migranti poseduju veštine i resurse koji mogu biti deo rešenja.
Ne smemo dozvoliti da strah ili netolarncija podriju prava ili kompromituju delotvornost reagovanja na globalnu pandemiju. Svi smo u ovome zajedno. Virus možemo pobediti samo onda kada je svako od nas zaštićen.
Share on Facebook Share on Twitter
