Pandemija korona virusa produbila je stradanje ljudi koji beže od ratova, sukoba i progona. Dok se države bore da zaštite svoje stanovništvo i privrede, osnovnim normama izbegličkog i ljudskih prava preti opasnost.
„Na ispitu su ključni principi zaštite izbeglica – ali ljudima koji su primorani da beže od sukoba i progona ne bi trebalo uskratiti bezbednost i zaštitu pod izgovorom reagovanja na virus, a ne smeju biti ni posledica takvog reagovanja,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice.
„Obezbeđenje javnog zdravlja i zaštita izbeglica ne isključuju jedno drugo. Dileme nema. Moramo učiniti i jedno i drugo. Odavno priznati izbeglički zakoni mogu se poštovati i u situacijama dok vlade usvajaju stroge mere da bi zaštitile javno zdravlje, uključujući i mere koje se preduzimaju na granicama.”
UNHCR, Agencija UN za izbeglice procenjuje da je do sada 167 zemalja potpuno ili delimično zatvorilo svoje granice da bi sprečilo širenje virusa. Najmanje 57 zemalja ne pravi izuzetak kada su u pitanju osobe koje traže azil.
Dok se u mnogim delovima sveta nastavljaju ratovi i nasilje, takve mere praktično suspenduju pravo ljudi da traže azil. Oni koji su u potrazi za sigurnošću i skloništem bivaju odbijeni na kopnenim granicama ili na moru i vraćeni ili prebačeni u druge zemlje u kojima postoji ozbiljna pretnja po njihove živote ili slobodu.
„Posebno kada ljudi dolaze iz relativno krhkih zemalja porekla ili tranzita sa nerazvijenom zdravstvenom infrastrukturom, vraćanje ljudi natrag na granice može dovesti njih i ostale u opasnost ukoliko se mere karantina ne primenjuju a zdravstvena zaštita nije dovoljna,” rekao je Grandi.
Nacionalne mere za sprečavanje širenja virusa imaju dalekosežne posledice. Primećujemo neproporcionalno korišćenje imigracionog pritvaranja, porast opasnosti od seksualnog nasilja, diskriminatorne restrikcije pri pristupu zdravstvenim i socijalnim uslugama i dramatičan gubitak sredstava za život koji guraju mnoge izbeglice i druge na margine društva, dublje u bedu i siromaštvo.
UNHCR poziva države da upravljaju restrikcijama na granicama na način koji takođe obezbeđuje poštovanje međunarodnih ljudskih prava i standarda zaštite izbeglica, uključujući i putem karantina i zdravstvenih pregleda.
Na primer, karantin može biti legitimno ograničenje prava na slobodu kretanja pod uslovom da ispunjava međunarodne standarde ljudskih prava. Nasuprot tome, briga za zdravlje ne opravdava sistematsku ili proizvoljnu upotrebu imigracionog pritvaranja.
Zahteve za azil moguće je procesuirati i daljinski u slučajevima kada direktni intervjui nisu mogući usled zdravstvenih ograničenja. Moguće je usvojiti i mere zaštite poput automatskog produženja važenja registracionih karata ili boravišnih dozvola da bi se izbeglicama i tražiocima azila omogućio pristup zdravstvenim i drugim službama.
UNHCR uvažava i snažno podržava napore vlasti Republike Srbije da osiguraju da nijedna izbeglica niti tražilac azila ne budu inficirani virusom. Agencija je takođe spremna da pomogne Vladi da uspostavi sve neophodne zdravstvene mere potrebne za nastavljanje registracije zahteva za azil i azilnih procedura, uključujući i delotvoran pristup osobama kojima je potrebna međunarodna zaštita, u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom. Nažalost, neki tražioci azila i izbeglice, uključujući i mnogu decu, i dalje borave zajedno sa migrantima u gusto naseljenim kolektivnim centrima. Usled toga, mnogi tražioci azila izgubili su posao u srpskim preduzećima, a njihova deca ne mogu da prate časove na daljinu koje drže lokalne škole. Kao u Grčkoj i u drugim zemljama, UNHCR je spreman da podrži Srbiju da tražiocima azila i nepraćenoj i deci odvojenoj u putu obezbedi bezbedniji alternativni smeštaj.
„Dok je pristupe moguće prilagoditi današnjoj relalnosti, pravo na azil može i mora biti poštovano čak i za vreme ove globalne krize javnog zdravlja,” rekao je Grandi.
„U suprotnom preti opasnost od podrivanja načela, zakona i politika ljudskih prava presudnih za zaštitu izbeglica kojima je očajnički potrebna sigurnost, a za čije će ponovno uspostavljanje biti potrebno mnogo godina.”
Za više informacija:
Share on Facebook Share on Twitter
