Dok svet mobiliše snage da bi sprečio širenje virusa COVID-19, mnoge zemlje u Evropi i van nje donele su vanredne mere upravljanja granicama, ograničavajući vazdušni saobraćaj i prekogranično kretanje. UNHCR, Agencija UN za izbeglice, pozvala je danas evropske zemlje da zaštite mnogobrojne dobre prakse i udvostruče napore na jačanju azilnih sistema u Evropi u ovim teškim vremenima.
Ohrabruje činjenica da je skoro dve trećine zemalja u Evropi našlo načina da delotvorno upravlja svojim granicama istovremeno dozvoljavajući pristup svojoj teritoriji ljudima koji traže azil. Lekarski pregledi na granicama, izdavanje potvrda o zdravstvenom stanju ili privremeni karantin po dolasku su tek neke od mera koje su uspostavile evropske zemlje. To su važni, pozitivni primeri drugim zemljama u Evropi i van nje.
Naš rad usmeren je na izbeglice i tražioce azila, te smo izradili niz praktičnih preporuka kao podršku nacionalnim azilnim sistemima dok nastavljamo da pružamo stručne savete vladama”, rekla je Paskal Moro, direktorka Regionalnog biroa za Evropu UNHCR-a.
Mere usmerene na sprečavanje širenja virusa COVID-19 poput fizičkog distanciranja, i ograničenja kretanja i okupljanja, utiču na funkcionisanje azilnih sistema u Evropi, bilo da se radi o registraciji novih zahteva za azil i izdavanju dokumenata, utvrđivanju statusa ili sudskoj reviziji. Posledice mogu biti ozbiljne po osobe o kojima se radi i po države. Na primer, u zemljama gde se ne vrši registracija novih zahtevi za azil, boravak ljudi ostaje neregulisan i oni nemaju pristupa osnovnoj pomoći i zdravstvenim uslugama. Tamo gde su suspendovane azilne procedure, nacionalni azilni organi suočiće se sa značajnim izazovima kada nastave da rade. Još gore, rizikuju da izgube ili ponište ono što je već uloženo u nacionalne azilne sisteme.
Prepoznajući rizike od takvih, negativnih posledica, većina evropskih zemalja je bar delimično prilagodila svoje azilne sisteme postojećoj situaciji. Postupci registracije su pojednostavljeni, prilagođeni da omoguće podnošenje zahteva u pisanoj ili elektronskoj formi, ili dodati kao element medicinskih pregleda, a izdavanje dokumenata je automatizovano. Drugi su prilagodili fizičku infrastrukturu prostorija u kojima se rade saslušanja u postupku azila, ili testiraju i usavršavaju tehnike razgovora na daljinu putem video-konferensinga, da bi nastavili sa azilnim procedurama.
„Agencija UN za izbeglice sa olakšanjem konstatuje da nijedno izbeglo lice ili tražilac azila u Srbiji nije inficiran virusom COVID-19. U svakodnevnom smo kontaktu sa državnim organima i nudimo im pomoć da ponovo omoguće pristup teritoriji osobama u potrebi za međunarodnom zaštitom, da ponovo uspostave registraciju i azilne postupke i vrate izbeglicama i tražiocima azila slobodu kretanja i druga prava u Srbiji,” rekao je Hans Fridrih Šoder, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji.
U nekim evropskim zemljama, kapaciteti za prijem novopristiglih su već neko vreme pod pritiskom, a to stanje je sada pogoršano. Rizici od prenošenja virusa posebno su visoki u prepunim prihvatnim objektima ili zatvorenim prostorima poput imigracionih pritvornih jedinica. Neke države su počele da oslobađaju pritvorene tražioce azila i smeštaju ih u bezbednije uslove. Države su takođe preduzele niz proaktivnih mera da poprave uslove u prihvatnim objektima da bi smanjile rizik od prenosa virusa. Da bi smanjile prenaseljenost u postojećim objektima, neke zemlje su brzo uspostavile dodatne privremene kapacitete za prihvat aktiviranjem praznih objekata ili praznih hotela, dajući prioritet grupama izloženim riziku poput starijih.
„Svesni ogromnih izazova koje je stvorila zdravstvena kriza, apelujemo na države da nastave svoje napore i spasu izbeglice i migrante koji se nalaze u životnoj opasnosti na moru,” rekla je Moro.
„Kada se radi o spašavanju života, ne bi trebalo da bude nikakvog odlaganja naših aktivnosti ili oklevanja. Kada ljudi koji očajnički tragaju za bezbednošću stignu do naših granica, bilo kopnenih ili morskih, ne smemo im nikada okrenuti leđa ili ih vratiti u opasnost iz koje su pobegli.”
Ograničenja prihvatnih kapaciteta takođe su glavni razlog koji dovodi u pitanje iskrcavanje izbeglica ili migranata spašenih nakon mukotrpnog prelaska Mediterana. Uz povećanje kapaciteta za prihvat u evropskim zemljama prijema, potrebno je učiniti više, uključujući i pojačati solidarnost unutar Evrope putem programa preseljenja.
Dok Evropa počinje da menja način reagovanja na virus COVID-19, nastaju rizici ali i mogućnosti. Mere preduzete u krizi mogle bi doprineti izgradnji otpornijih azilnih sistema u budućnosti.
„Zajedno bi trebalo da identifikujemo i prihvatimo takve mogućnosti. Na primer, digitalnu registraciju zahteva za azil, vođenje intervjua na daljinu ili da iskoristimo napore da se azilni postupci ubrzaju a ostanu pravični,” rekla je Moro. “UNHCR je zahvalan primajućim zajednicama i državama za njihove napore da zaštite azilni prostor u Evropi u doba povećanih opasnosti po zdravlje svih nas.”
Da bi iskoristio dobre prakse koje su u upotrebi širom Evrope, Regionalni biro za Evropu UNHCR-a izdao je kompilaciju dobre prakse i praktične preporuke. Dokument nudi državama praktičnu pomoć u obezbeđenju pristupu teritoriji i azilu, bavi se problemima vezanim za ograničenje kretanja ili efikasne komunikacije sa tražiocima azila i izbeglicama o rizicima izazvanim virusom COVID-19.
Za više informacija:
U Berlinu, Chris MELZER, [email protected], +49 151 706 660 13
U Budimpešti, Zoran STEVANOVIC, [email protected], +36 305 309 633
U Londonu, Matthew SALTMARSH, [email protected], +44(0)7880 230 985
U Madridu, Maria Jesus VEGA, [email protected], +34 670 661 263
U Parizu, Céline SCHMITT, [email protected], +33 6 23 16 11 78
U Rimu, Carlotta SAMI, [email protected], +39 335 679 47 46
U Stokholmu, Elisabeth Arnsdorf HASLUND, [email protected], +45 21 42 55 64
U Ženevi, Andrej MAHECIC, [email protected], +41 79 642 9709
U Beogradu, Mirjana Milenkovski, [email protected], + 381 63 275 154
Share on Facebook Share on Twitter
