Šezad K. ima 16 godina. Pobegao je iz Avganistana pre dve godine. Gledajući kako mu porodica strada pred očima, nakon nekoliko godina koje je proveo sam na ulicama rodnog grada, izbegao je u potrazi za međunarodnom zaštitom. Kada je došao u Srbiju, Šezad je podneo zahtev nadležnim organima Republike Srbije za dodelu izbegličkog statusa uz pomoć Beogradskog centra za ljudska prava, partnerske organizacije Agencije UN za izbeglice. Republika Srbija mu je, između ostalog, pružila bezbedno utočište, pristup obrazovanju, zdravstvenim uslugama, i novi životni početak.
Zahvaljujući asocijaciji „Sport za sve”, Šazad je imao priliku da se ponovo oseti kao dete tokom jedne nedelje ove zime na Kopaoniku. On i sedmorica izbegličke i raseljene dece razdvojene od svojih porodica, udružili su se u tim pod imenom „Legende pirata“ i učestvovali na 21. Međunarodnom zimskom festivalu dečije rekreacije. Pridružili su se deci iz regiona, uzrasta od 10 do 15 godina i takmičili sa njima u nordijskom skijanju, sankanju i potrazi za blagom.
Šezad ne priča mnogo o svojoj prošlosti, već pronalazi utehu u umetnosti:
„Počeo sam da crtam tek kada sam došao u Srbiju. Ono što najviše volim kod crtanja je spokoj i mir koji mi pruža. Voleo bih da jednog dana imam kuću na planini, kao što je Kopaonik. Tada bih mogao da se posvetim crtanju,” kaže Šezad dok skicira porodicu koja sedi nedaleko od njega. Šezad pohađa slikarski atelje uz pomoć donacije jednog srpskog umetnika. Njegovi radovi će uskoro biti prikazani publici na prvoj javnoj izložbi u maju, u Dečijem kulturnom centru u Beogradu.
Kao i većina tinejdžera u Srbiji, Šezad voli da ide u školu. Pohađa Tehničku školu u Beogradu, gde stiče praktične veštine. „Sviđa mi se što učim za stolara jer ću jednog dana imati zanat u rukama“, kaže Šezad, zamišljeno gledajući u obronke planine.
Igor Milikić, Šezadov zakonski staratelj u okviru zajedničkog projekta UNHCR-a i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, koji je pratio grupu osmorice dečaka na zimski festival, kaže: „Odlično su se uklopili! Stekli su mnogo novih prijatelja iz Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. Čak je i potekla poneka suza na rastanku!“
UNHCR ima mogućnost da pomogne izbeglicama kao što je Šezad zahvaljujući velikodušnoj podršci donatora kao što su Sjedinjene Američke Države. Uz njihovu pomoć, Šezad i mnoga druga izbeglička deca imaju bezbedno i dostojanstveno detinjstvo, a nadasve svetlu budućnost.
Share on Facebook Share on Twitter
