Romi su jedna od kategorija najviše pogođenih apatridijom
© Romi su jedna od kategorija najviše pogođenih apatridijom
COVID-19 pogoršava patnje miliona apatrida širom sveta, upozorio je danas Filipo Grandi, Visoki komesar UN-a za izbeglice.
Obeležavajući šestu godišnjicu kampanje #IBelong koju je pokrenuo UNHCR sa namerom da eliminiše apatridiju do 2024, Grandi je pozvao svetske lidere da uključe i zaštite osobe bez državljanstva, te da učine hrabre i brze poteze da iskorene apatridiju.
„Pandemija virusa COVID-19 pokazala je, više nego ikada, potrebu za inkluzijom i neodložnost nalaženja rešenja za apatridiju. Pandemija ne pravi diskriminaciju između državljana i nedržavljana. Nema zemlje, društva ili zajednice u svetu u čijem je interesu da ljudi budu bez državljanstva i da žive na marginama društva” rekao je Grandi.
„Potrebno je da udvostručimo napore da rešimo ovu uvredu za čovečanstvo u XXI veku.”
U odsustvu važnih zakonskih prava i često bez pristupa osnovnim uslugama, mnogi apatridi su politički i ekonomski marginalizovani, žrtve diskriminacije i podložni ekploataciji i zlostavljanju. U mnogim zemljama apatridi, uključujući i izbeglice bez državljanstva, žive u neuslovnim i neadekvatnim sanitarnim uslovima koji mogu povećati rizik od infekcije.
Mada je globalne podatke teško pribaviti obzirom da populacije apatrida retko bivaju izbrojane ili uključene u nacionalne popise stanovništva, 76 zemalja u svetu prijavilo je UNHCR oko 4,2 miliona apatrida. Pretpostavlja se da je stvaran broj ovih ljudi znatno veći.
Uprkos značajnom napretku koji je ostvaren u oblasti smanjenja broja apatrida u svetu od početka kampanje u novembru 2014, pandemija koronavirusa sada je pogoršala mnoge probleme i nepravde sa kojima se suočavaju osobe bez državljanstva.
„Bez državljastva, mnogi apatridi nemaju pristup niti su uključeni u osnovne zdravstvene usluge ili mreže socijalne sigurnosti. Ostavljeni su, krajnje ranjivi, da se suoče sa ovom pandemijom” rekao je Grandi.
Međutim, neke države pokazale su vođstvo uključivanjem apatrida u svoje planove za reagovanje na COVID-19 i obezbedile im pristup testiranju, hrani, odeći i maskama. Neke vlade su upis u matične knjige rođenih i druge vidove pristupa ličnim dokumentima proglasile obaveznim uslugama, i održale njihov rad uprkos pandemiji čime je sprečen nastanak novih slučajeva apatridije.
Tokom prethodnih godina, Srbija je ostvarila značajan napredak na polju prevencije i iskorenivanja apatridije kroz zakonske izmene i ujednačavanje prakse postupajućih organa na lokalnom nivou. Sve je to doprinelo i smanjenju broja osoba u riziku od apatridije kojima nedostaje neki od osnovnih ličnih dokumenata, ali i onih čija činjenica rođenja nikada nije upisana u matične knjige rođenih. UNHCR trenutno finansira treće istraživanje koje bi trebalo da ponudi precizniji uvid u broj osoba u riziku od apatridije u Srbiji, kao i da istraži kako se postojeći propisi sprovode u praksi i koji su razlozi pojave novih slučajeva lica u riziku od apatridije. Kako bi se borio protiv ove negativne pojave, naročito onda kada ona pogađa novorođenu decu, UNHCR u Srbiji je 2019. godine potpisao novi Sporazum o razumevanju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Zaštitnikom građana. Kroz saradnju koja je u prošlosti dala odlične rezultate i bila primer dobre prakse, UNHCR zajedno sa vlastima u Srbiji, nezavisnim državnim organom, kao i svojim partnerima iz civilnog društva nastavlja sa aktivnostima koje promoviše #IBelong kampanja.
„Apatridija je problem koji je lako rešiti i sprečiti – pitanje političke volje da se promene status i život jednog čoveka – a posledice nedelovanja, posebno u jeku pandemije, mogu biti opasne po život” rekao je Grandi.
„Da bismo zaštitili i sačuvali živote, apelujemo na vlade da eliminišu apatridiju i osiguraju da niko ne bude izostavljen.”
Share on Facebook Share on Twitter
